SMEDEREVO, 9. mart 2017 – Ovaj datum, 9. mart 1991. godine bio je i ostao simbol borbe i građanskog otpora, ali i velikih i neostvarenih snova i propuštenih šansi u novijoj srpskoj istoriji.
Devetomartovske demonstracije odnele su dva života ; nakon žestokih, višečasovnih sukoba na ulicama Beograda poginuli su maturant Branivoj Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54). Centar grada bio je opustošen, u sukobima demonstranata i policije je povređeno je 114 osoba – 58 policajaca i 86 građana, uhapšeno je 158.
Studenti su se organizovali i 10. marta okupili na Terazijskom platou gde su uz podršku građana, pored ostavki čelnika i urednika državne televizije, zatražili ostavku ministra policije, oslobađanje svih uhapšenih i omogućavanje rada B92 i Studija B.
Dan kasnije, na Ušću je SPS organizovao kontra-miting sa koga je funkcioner te stranke Dušan Matković pozvao okupljene penzionere da „krenu na Terazije da razjure sramotu Srbije“. Studenti su tokom mitinga nazivani „ustašama“ i „huliganima“.
Studenti su nastavili sa danonoćnim protestima i svojom „plišanom revolucijom“ sve do 14. marta, kada su svi njihovi zahtevi prihvaćeni. Usvojene su ostavke Mitevića i Bogdanovića, smenjeni su urednici TV Beograd, a B92 i Studio B su nastavili sa radom, oslobođeni su svi uhapšeni.
Podsetimo, 9. marta je policija nasilno zabranila rad Radija B92 i cenzurisala televiziju Studio B, a ništa bolje nije bilo i u unutrašnjosti Srbije. Na udaru se našao i Radio Smederevo, u to vreme finansijski nezavisna medijska kuća, jedna od retkih takvih tada u Srbiji, sa većinom zaposlenih koji su bili prodemokratski orjentisani Već sutradan, u nedelju 10. marta, pošto je prethodnog dana na demonstracijama u Beogradu bila gotovo cela redakcija, predstavnik ondašnjeg tvrdog krila vladajućih socijalista u Smederevu, Savo Bojčić, tadašnji direktor, prekida program Radio Smedereva i daje dežurnima da čitaju pažljivo sročena režimska saopštenja, a sve u skladu sa Miloševićevim zahtevom za zabranu “sumnjivih” programa zbog “pristrasnog izveštavanja i uznemiravanja javnosti”.
Ovom prilikom se treba prisetiti i tadašnjeg lokalnog funkcionera, ali i poslanika, pa i člana Anketnog odbora Skupštine Srbije, koji je razmatrao događaje od 9. marta 1991. godine, sada cenjenog književnika, koji bi, kako je izjavio u “svojim” istomišljeničkim krugovima, da je mogao, VEŠAO celu redakciju tadašnjeg Radio Smedereva.
Dušan Matković, koji je ubrzo postao generalni direktor smederevske Železare (Sartida 1913) i ostao na tom mestu do „Petooktobarske revolucije”, nudio je finansijsku potporu tada nezavisnom Radio Smederevu, čak je predložio i kupovinu, svestan da je reč o mediju sa značajnom uticajem. Ne treba zaboraviti da se u tom periodu politika čitavog grada vodila iz kabineta generalnog direktora Železare, koji je određivao i predsednike opštine.
Radio Smederevo je JEDINI medij u tadašnjoj Srbiji, čiji su se zaposleni, višednevnim štrajkom, izborili za nezavisno funkcionisanje. Kako-tako je odolevao i svim potonjim vlastima, sve do 2009. godine, kada je u “poštenoj” privatizaciji “prešao” u ruke jednog od kontroverznih lokalnih biznismena.
U to vreme, predstavnici Radio Smedereva su radili na tehničkom opremanju, a razgovarali su sa danas zaboravljenim Jutelom o zajedničkim projektima na temu televizijskog programa. Mnogi i danas veruju, da bi svest građana bila drugačija da je uspela realizacija projekta nezavisne televizije u tom gradu, podsećamo, na pragu devedesetih godina.
Danas su, čini se, utihnule i polemike oko ocene da je 9. mart bio temelj kasnijih demokratskih promena u Srbiji i da nije bilo njega, ne bi bilo ni demonstracija 1996. i 1997. godine, niti 5. oktobra 2000. godine. Dosta je onih, koji smatraju da su svi ti datumi i sve te godine borbe za bolje društvo na kraju iznevereni – “neki loši momci” iz tih vremena i dalje su na vlasti i odlučuju o našoj sudbini.
Kako je jednom prilikom rekla devetomartovska ikona Dragana Milojević-Srdić, čija je slika kako prkosi vodenom topu sa uzdignuta tri prsta obišla svet: “Svi preveliki ideali pretvore se u svoju suprotnost”.
