SMEDEREVO, 5. april 2017 – U Gradskoj galeriji savremene umetnosti Smederevo u petak, 7. aprila biće otvorena izložba fotografija Srđana Veljovića, pod nazivom “Devedesete” i trajaće do 25. aprila, saopšteno je danas
Autor Srđan Veljović se na izložbi u Smederevu predstavlja serijom fotografija koje su nastale devedesetih godina prošlog veka za vreme vladavine Slobodana Miloševića u kontekstu umetničke borbe za uspostavljanjem normalnosti i slobode.
Foto-projekat „Devedesete ” nastajao je u periodu Miloševićeve vladavine – od 1987. godine i Osme sednice CK Saveza komunista Srbije, koja se može smatrati uvodom u kasniji raspad Jugoslavije, pa sve do 2000. godine, političkih promena i tranzicije.
„Serija radova predstavlja fragmente niza uzgrednih situacija u kojima se Veljović nalazio u tom turbulentnom periodu. Od služenja vojnog roka (period JNA i rat protiv NATO-a), preko analize ponašanja kolektivnog tela u javnom prostoru (narodni skupovi, tehno žurke, kultni turbo folk splav Lukas, studentski protesti), do fotografija iz vlastitog porodičnog i profesionalnog života (saradnja sa umetničkim kolektivima Ledart i Labin Art Express), autor potcrtava, kako sam voli da naglasi, ispoljavanja društvenosti. Razmatrajući specifičnost društvene mimikrije, Veljović beleži različite situacije objektivom te istražuje uslovljenost kolektivnog i ličnog identiteta spram društvenih (političkih) normi u situaciji permanentnog vanrednog stanja.“ (Izvod iz kritičkog osvrta Vladimira Bjeličića)
Srđan Veljović, fotograf i kulturni radnik. Rođen 1968. godine. Završio Elektrotehnički fakultet. Član ULUS. Realizovao projekte: Arhitektura i fašizam, Lep život kao eksces, Nebo, Granice roda, Ekonomija moći heteroseksualne veze, Koliko visoko je bezbedno, Nož žica, Umeće tranzicije, Transponovanje – Džoni Racković, Mnoštva, Tehno – pozicije potkulture, Moguća mesta solidarnosti, Muzeji i još po neko mesto sećanja, Jarboli, Industrija, Fotografije-portreti, Bioskopi u kulturi sećanja, 20-25-29, Das Unheimliche koncept kao praktična alatka.
„Fotografiju koristim kao sredstvo za komunikaciju. Ono što bi nazivali fotografijom se nalazi u stanju stalne i velike promene. Jako je zanimljivo tragati za mestom na kome se ona trenutno nalazi. Slutim da biće fotografije treba tražiti na strani recepcije, njene prezentacije, upotrebe. Zanimaju me situacije ispoljavanja subjektivnosti i trudim se da ih tematizujem. Bavim se problemom identiteta i njegovog uspostavljanja kao polja konstituisanog izvana istražujući mesta prestupa granice koja ga definiše. Fotografija je fikcija“, navodi autor.