SMEDEREVO, 12. maj 2017 – Smederevac, Mladenovčanin i Beograđani (“S vremena na vreme”), svojevremeno krenuli “neprohodnim stazama u novo sutra, u ono magično što nikad nije konačno…” i smederevska publika, svi odrasli u „..neko drugo vreme..“, sinoć su ispunili emocijom Centar za kulturu Smederevo.
U Smederevu bili sedamdeset i neke, pa devedeset i neke, pa sinoć. Raspoloženi i rasterećeni svih beznačajnih tehničkih problema, jer ni u jednom trenutku nije falio glavni pokretač dobre zabave – odličan kontakt sa publikom.
Emocija je bila u vazduhu puna dva sata, koliko su svirali i pevali sa raspoloženim Smederevcima. Iznenađujuće dobra atmosfera “oborila” je čak i takvog profesionalca (i nekadašnjeg radijskog čoveka), ali i Smederevca – Ljubomira Ljubu Ninkovića, koji je na pola pesme “Smederevo spava”, zastao i priznao da ima tremu!?
Taj iskren i pošten odnos sa publikom, uz pesme, koje vas na trenutak, u ovoj koncertnoj verziji, podsete i na Pink Floyd, i na Erik Claptona, Simon & Garfunkel i The Beatles, a sa “promašenim” ali pripadajućim rifovima i na The Rolling Stones, bili su i ostali ključ dobre atmosfere. Kao što je u jednom trenutku rekao Koki: “Ljudi, nama je lepo!”
Na koncertu u Smederevu podsetili su na antologijske pesme koje su obeležile 70-te godine prošlog veka i sve potonje. “Tema classica”, ”Traži mene” (koju je kasnije obradio Džoni Štulić), “Jesenje svitanje”, “Sunčana strana ulice”, “Čudno drvo”, “Jana”, “Vašar”, “Kao vreme ispred nas”, “Dixie band”, “Put putuje karavan”,“Moj svet”. I moj!