BEOGRAD, 18. maj 2017 – Fabrika železničkih vozila „Želvoz“ u stečaju, kako saznaje podunavlje.info, prodata je ovog četvrtka. Kupila ju je „Viktori Solušns“ d.o.o. iz Beograda za iznos od 163 miliona dinara.
Procenjena vrednost „Želvoza“ uoči ove prodaje, baš kao i kod prethodne četiri u proteklih 20 meseci, bila je 1,15 milijardi dinara. To praktično znači da je „Želvoz“ prodat za oko 14 odsto procenjene vrednosti, koju je u oglasu navela Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Inače, kako saznajemo, ponuda „Viktori Solušns“ je bila za 3 miliona veća od druge, one koju je dala italijanska firma „Ćimolai“. Italijani su važili za ozbiljnog pretendenta na imovinu „Želvoza“, s obzirom da već rade u jednoj od hala.
Novi vlasnik je kupio imovinu, ali ne preuzima i dugove, a sa izlicitiranih 163 miliona dinara moći će da bude namiren samo prvi isplatni red poverilaca. U njemu su, srećom, kaže naš izvor, i radnici, oni koji su u „Želvozu“ bili najmanje godinu dana pre proglašenja stečaja. Ostaje da se vidi koliko će oni dobiti.
Ovom kupovinom, po rečima baš tih bivših radnika, „Viktori Solušns“ je stekao oko 20 hektara zemlje u Smederevu, na kojoj je oko 95 i po hiljada kvadrata hala i pogona, opremu i rezervne delove u njima. Pored toga, predmet prodaje su bila i „Želvozova“ zavisna društva, pa tako i „Turizam i ugostiteljstvo“, koji između ostalog raspolaže odmaralištem i restoranom na Jugovu, zajedno sa bazenom sa termalnom vodom i teniskim terenima. Železničko-industrijska škola, takođe jedno od društava „Želvoza“, ima objekat na obali Dunava, Sportsko društvo Železničar fudbalski stadion u blizini fabrike, a t i nekoliko lokala u Smederevu se vode kao imovina „Želvoza“.
Inače, dug zbog koga je „Želvoz“ i otišao u stečaj, prema podacima iz Privrednog suda, veći je od 4 milijarde dinara. Prema zaposlenima i bivšim radnicima dug je 760 miliona,a prema dobavljačima iz zemlje i inostranstva ukupno 607 miliona, a fabrika je ostala dužna i 104,5 miliona kupcima za primljene avanse, za poslove koji nisu urađeni. Oko 125 miliona dinara je dug prema „spornim dobavljačima“, naveo je Privredni sud, a neizmirene obaveze bankama su 76 miliona dinara. Najveći poverilac ipak je država, kojoj je fabrika ostala dužna 2,7 milijardi, Fondu za razvoj 1,37 milijardi, a za poreze, doprinose i ostale dažbine još 1,35 milijardi dinara.