„Nemanjići“ otišli – kulise ostale

SMEDEREVO, 31. MAJ 2017 – Ekipa serije o Nemanjićima napustila je Smederevsku tvrđavu, ali dekor koji je za snimanje napravljen i dalje tu stoji.

Ko se ovih dana šetao po Smederevskoj tvrđavi tražeći ekipu serijala „Nemanjići  – stvaranje kraljevine“ bio je razočaran; prošlog petka su otišli. O tome da su uopšte bili svedoče kulise. U Malom gradu je ostalo nešto što bi trebalo da predstavlja srednjevekovni Ras, Vukanov dvor i ulice vizantijske prestonice, sve u jednom. Pored ostataka crkvice iz 15. veka, one prave, čiji su temelji i deo zidova ne tako davno restaurirani i dati na uvid javnosti, stoje kuliea crkve koja bi trebalo da reprezentuje zdanje sa Hilandara. Sve je tu, samo nema glumaca, režisera, snimatelja, statista, pratećeg osoblja…

– Dekor sa snimanja serije o Nemanjićima je postao svojevrsna atrakcija i neko vreme će ostati tu, dok nadležne službe ne odluče šta s tim – kaže Goran Jovšić, v.d. direktora JP Smederevska tvrđava.

Sledi i objašnjenje, da će se, po planu snimanja, ekipa vratiti krajem jula ili početkom avgusta, da uradi još neke kadrove, a moguće je da su kulise neophodne za još po koji dodatak, kada bude rađena postprodukcija. Naime, snima se do septembra, potom materijal ide u definitivnu montažu, pa možda nešto usfali. Serijal treba da počne da se emituje do kraja godine, ne bi bilo u redu da se propusti jubilej, jer ovo je ta godina – osam vekova od krunisanja prvog srpskog kralja.

– Razmišljamo da sve to malo učvrstimo, jer nije ni bezbedno, to je od siporeksa, sunđera, šper-ploča… Do Smederevske jeseni će sigurno biti tu, a zimu, kad krenu kiše, snegovi, oluje, dekor ionako sigurno neće preživeti ako nešto ne uradimo – objašnjava Jovšić.

Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda, kaže da je ekipa serije dobila dozvolu od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, uz obavezu da po završetku snimanja sve ukloni. Tako su se obavezali, tako bi trebalo da bude, a oni, na njihovu sreću, s tim ništa nemaju.

U međuvremenu, brojne ekskurzije koje obilaze Tvrđavu osim autentičnih starina mogu da vide i ove, patvorene. Autor ovog napisa je bio prisutan kada je jedna učiteljica objašnjavala deci da „to nije ta crkva što tu piše“., pokazujući tablu na kojoj stoji da je reč o ostacima sakralnog objekta iz 15. veka, a kulise predstavljaju najmanje dva veka stariju crkvu. Dobro te je učiteljica znala, i potrudila se, ali verovatno ima i onih koji/e ne znaju, ili im manjka volje da se s decom raspravljaju kada ovi već povade mobilne telefone da se slikaju pored „vidi kako lepe crkve“ ili „tu su snimali Nemanjiće“.

Nemale muke ima i vodička služba i obezbeđenje Tvrđave, jer mora da prati posetioce i ne dozvoli im da se, ne daj Bože, ispnu na objekte koji, zaista verno urađeni, liče na prave. Nije bezbedno, nije pravljeno za tu namenu, naravno, kako reče i direktor.

Uskoro stiže i festival „Teatar u Tvrđavi“, koji se po tradiciji, i po imenu, tu odigrava. Trenutno, kako sada stvari sa dekorom stoje, mesto za gledalište, pa i ono za binu, znatno je smanjeno, ako uopšte može da se tu instalira pored kulisa.

Na koncu, ne i najmanje važno, kulise su velikim delo zaklonile i čuvene dvodelne prozore na dvoru, u Malom gradu. Tako je taj zaštitni znak Tvrđave sada nedostupan pogledima posetilaca. Dokle? Videće se.