SMEDEREVO, 5. jun 2017 – U Smederevu je zabeležen prvi slučaj primene hitnih mera koje predviđa Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.
Kako je danas za regionalni informativni portal Podunavlje.info potvrdila sudija za prethodni postupak, Jelena Stanković Blagojević, izrečena je prva mera od strane policije, zatim je produžena rešenjem Osnovnog suda u Smederevu, po predlogu tužilaštva, prema potencijalnom izvršiocu dela jer postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici.
Prema njenim rečima, Osnovni sud u Smederevu je 2. juna doneo rešenje o produženju hitne mere za još 30 dana zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi. Prethodno je Osnovno javno tužilaštvo dostavilo sudu predlog da se produži hitna mera koju je Policijska uprava u Smederevu izrekla dan ranije.
Nova zakonska rešenja imaju za cilj da preventivno utiču da do izvršenja krivičnog dela uopšte ne dođe, a hitne mere policija može da primeni prema nasilniku odnosno da ga udalji na 48 sati iz stana u kome živi sa svojom žrtvom i zabrani mu da joj prilazi i sa njom komunicira, ukoliko proceni da postoji rizik da nasilje eskalira i da dođe do izvršenja krivičnog dela.
Policija, nakon prijave nasilja, ako proceni da ima rizika od ponavljanja dela, može nasilnika da zadrži do osam sati u policijskoj stanici i u tom roku je dužna da prikupi obaveštenja i podatke o nasilniku, kao i da obavi razgovor sa njim i sa žrtvom. Ukoliko proceni da ima osnova za eskalaciju rizika, policija može nasilniku da izrekne meru prema kojoj u narednih 48 sati ne može da se vrati kući, niti da priđe žrtvi. Nakon toga, policija mora sve dokaze da dostavi javnom tužiocu koji ima rok od 24 sata da odluči da li će da stavi predlog sudu za produženje mere udaljenja do 30 dana, a sud ima isti rok od 24 sata da o tom predlogu donese odluku.
Mera udaljenja će biti primenjena prema nasilniku bez obzira da li je on vlasnik stambenog prostora ili sa žrtvom živi u iznajmljenom stambenom prostoru, a ukoliko sa žrtvom ne živi biće mu izrečena samo mera zabrane prilaska i komuniciranja.
Ukoliko nasilnik prekrši izrečenu sudsku zabranu – učiniće prekršaj, pa će mu prekršajni sud u hitnom postupku izreći kaznu zatvora do 60 dana. U slučaju izvršenja krivičnog dela primenjuju se mehanizmi represije koji se već primenjuju u našem pravnom sistemu, kao što su pritvor i krivični postupak.
Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, predviđena je obaveza prijavljivanja svakog akta nasilja. Ova obaveza predviđena je za sve građane, ali pre svega za državne i druge organe, organizacije i ustanove. Nakon što prime informaciju državni i drugi organi, organizacije i ustanove biće u obavezi da prepoznaju i razlikuju akt nasilja od konflikta, poremećenih porodičnih odnosa, da prepoznaju da su radnje koje jedno lice preduzima u odnosu na drugo u stvari vid kontrole, moći, dominacije i da predstavljaju akt nasilja. Kada prepoznaju nasilje državni i drugi organi, organizacije i ustanove biće dužni da ga bez odlaganja prijave policiji ili javnom tužiocu. Oni će biti dužni da prijave svako saznanje o izvršenom nasilju, da ga opišu i dokumentuju, da unesu što više detalja i pojedinosti o konkretnom događaju do kojih su došli tokom rada u okviru svojih redovnih poslova, bez upuštanja da li se navedene radnje mogu kvalifikovati i kao radnja nekog krivičnog dela.
Pravom na obaveštenje, koje je Zakonom dato žrtvi nasilja, praktično je omogućeno da u prvom kontaktu sa predstavnicima državnih organa i ustanova dobije potpuna obaveštenja o svim organima, pravnim licima i udruženjima koje pružaju podršku i koje joj mogu omogućiti bezbednost. Pored davanja ovih uopštenih obaveštenja, član 56 Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, koju je država Srbija ratifikovala (potvrdila) 31. oktobra 2013. godine, u okviru mera zaštite detaljnije je propisano obaveštavanje žrtve i to u slučajevima kada žrtve i njihove porodice mogu biti u opasnosti, o privremenom ili trajnom puštanju učinioca na slobodu; obaveštavnje o njihovim pravima i raspoloživim uslugama, o ishodu njihovih prijava, o toku istrage ili postupaka, i o njihovoj ulozi u postupku, kao i o ishodu njihovog slučaja. Činjenica da je Republika Srbija ratifikovala ovu Konvenciju znači da se građani mogu pozivati direktno na odredbe konvencije, odnosno da su profesionalci koji postupaju u slučajevima nasilja u porodici dužni da omoguće ostvarivanje šireg prava žrtve na obaveštavanje, dajući joj sve gore navedene informacije.