Danas, kada se postavi ovo pitanje, izgleda da svi vrlo lako mogu da prepoznaju odgovornost – drugih. Međutim, kada je reč sopstvenoj odgovornosti, to isto prepoznavanje nam baš i ne ide od ruke. Nije slučajno što je dramaturgija pomenutog spota zahtevala da jedna osnovna škola bude lokacija snimanja. Kada nam nacionalne frekvencije godinama unazad serviraju kič i šund koji obiluje pornografskom estetikom, kada vršnjačko nasilje u tim istim školama postane svakodnevnica, a s druge strane se u kulturu ulaže 0,7% državnog budžeta, a pozorišta, koncertne dvorane i bioskopi bivaju sve prazniji, ostaje samo da se izgovori floskula – pa šta smo drugo i očekivali? Atak na vaspitno-obrazovnu ustanovu ove vrste je stanje stvari, a ne neumesni izgred.
Ali, vratimo se na pitanje odgovornosti. Kao pozorište koje u kontinuitetu 30 godina radi sa decom i mladima u Smederevu, mi u PATOS-u osećamo sopstvenu odgovornost i te kako. Ne samo iz razloga što su u snimanju ovog spota, između ostalih, učestvovali nekadašnji i sadašnji članovi pozorišta, već i iz potrebe da i sami izađemo iz kolotečine nepriznavanja odgovornosti i prihvatimo činjenicu da pozorišta, kao vitalan deo društva, i te kako snose istu. Učesnici spota su u najvećem učenici smederevskih škola, bilo srednjih, bilo osnovnih. Oni su slika našeg kolektivnog poraza, jer smo stvorili društvo gde su deca, a kasnije i odrasli, lišeni bilo kakvog kritičkog promišljanja stvari, a samim tim i ličnog stava, pa na kraju i odgovornosti.
Spot implicira da nam institucije, kao što su škole, pozorišta, pa ako hoćete i porodica, gube veliku bitku sa programima „srećnih“ i „ružičastih“ televizija. Ali nemojte se nikako zavaravati da se ova borba odigrava u fer uslovima. Kada se sistematski ulaže u razne Krmke, a s druge strane obrazovanje, kultura i umetnost već decenijama bivaju degradirani i ponižavani od strane svih vlasti, naravno da su nam šanse male u svakom smislu. Direktorka DD škole je podnela ostavku. Ona je prihvatila svoju odgovornost. I to je to. Dovoljno, zar ne? Svi su srećni, „krivac“ je pronađen, a Smederevo može da nastavi mirno svoj put duhovnog prosperiteta, koji je bio na kratko prekinut ovim „šokantnim“ skandalom. Ili možda baš i nije tako? Ovaj „šokantni i nemili događaj za zajednicu“ se dešava u istom Smederevu gde se primitivizam širi kao korov po svakodnevnici, gde se iz budžeta izdvajaju astronomski iznosi isključivo za muziku Krmkovih kolega na najznačajnijim gradskim manifestacijama i gde se do juna meseca još uvek nije raspisao konkurs za raspodelu paradoksalno skromnog budžeta za programe kulture za 2017. godinu.
Mi, možda nismo pre neki dan našu decu sačuvali od Krmka, ali da bismo ih sačuvali sutra, moramo svi da, kao pojedinci i društvo, priznamo poraz i sopstvenu odgovornost. Mi iz PATOS-a jesmo. Naša je obaveza da još više slušamo „našu“ decu i radimo sa još većom odgovornošću. Da li su na to spremne i naše škole? Da li su spremni nosioci vlasti? Da li su na to spremni sami učesnici spota i njihovi roditelji? Da li ste spremni i vi da preuzmete odgovornost?
Budite iskreni, jer ako je odgovor ipak ne, zapitajte se – da li smo spremni da svi zajedno lupimo o patos?
Dušan Vulić
glumac i koordinator pozorišta PATOS