SMEDEREVO, 2. oktobar 2017 – U okviru aktuelne izložbe „Despot Đurađ Branković u delu braće Nastasijević: susret Rudnika i Smedereva“, Muzej u Smederevu i Narodna biblioteka Smederevo priređuju predstavljanje knjige o životu i radu najstarijeg od četvorice braće Nastasijević.
U četvrtak, 5. oktobra u 13 sati u prvoj sali smederevskog muzeja govoriće se o knjizi „Uspomene Živorada Nastasijevića“, kao i o delima i specifičnom umetničkom izrazu braće Nastasijević. O knjizi će zboriti: Mirjana Mokrovček Glišović, bibliotekar urednik Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu i dr Vladimir Dimitrijević, profesor književnosti Gimnazije u Čačku, uz pozdravnu reč Tatjane Gačpar, direktora Muzeja u Smederevu i Aleksandra Marušića, direktora Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.
„Nastupi proleće 1908. godine i ja počnem da radim pejzaže pored Dunava. Jednog dana kaže mi Đoka Jovanović da on sutra putuje lađom u Smederevo u šest sati ujutru i pozove mene da idemo zajedno. Ja dođem rano na pristanište i u 6 časova krenemo za Smederevo. Ja sam bio poneo kutiju sa bojama da nešto izradim. Kad smo stigli u Smederevo (dosta rano) Đoka mi da dva dinara da se provodim po varoši i da dođem u dvanaest sati u kafanu kod Lafa na ručak.
Ja pogodim jednog alasa na Dunavu da me izveze čamcem nasred Dunava da slikam sa vode Smederevski grad. Alas mi je tražio za to tri groša, ali ja sam mu dao dinar i on vrlo rado pristade, i bili smo na vodi oko sat i po. Te tako izradim sliku Smederevskog grada (ta se slika sada nalazi u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu) posle ručamo u kafani kod Lafa i krenemo lađom za Beograd“, iz knjige Uspomene Živorada Nastasijevića, str. 39.
Izdavač knjige Uspomene Živorada Nastasijevića je Muzej rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac, 2016. godine, a rukopis je vlasništvo Vojnog muzeja u Beogradu uz čije odobrenje je publikovan.
Živorad Nastasijević, slikar (Gornji Milanovac, 1893 – Beograd, 1966), rođen u talentovanoj građanskoj porodici Nastasijević u živopisnom Gornjem Milanovcu. Slikarstvo je učio u Umetničko-zanatskoj školi u Beogradu (1905-1913), Minhenu (1913-1914) i Parizu (1920-1922). U Prvom svetskom ratu bio je ratni slikar (1914-1918). Bio je glavni nosilac i osnivački duh grupe Zograf, koja je na moderan način interpretirala srednjovekovnu umetnost. Porodica Nastasijević živi u Beogradu od 1920. godine. Stvarao je zajedno sa braćom: Momčilom, Svetomirom i Slavomirom. Njihovo zajedničko delo bila je opera „Đurađ Branković“, premijerno izvedena 12. juna 1940. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Živorad je takođe dobro svirao violinu i flautu.
Ostavio je izuzetno značajan likovni korpus u nacionalnoj istoriji umetnosti. Predstavljanje njegovih Uspomena u Smederevu ima poseban značaj, s obzirom da je jedna od najlepših slika srpskog impresionizma naslikana upravo njegovom kičicom sa obala Dunava 1908. godine, i da je slikajući scenografije Smederevskog grada za dramu „Đurađ Branković“ 1938. godine, zajedno sa svojom braćom učestvovao u nastajanju ovog veličanstvenog dramskog dela.