Izvor: poverenik.org.rs, 13. oktobar 2017 – Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo je 5.10.2017. postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu zdravlja, povodom vesti objavljenoj na veb sajtu Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju su preneli mnogi mediji, a u kojoj se između ostalog navodi: „Ministri Vlade dogovorili su sa ambasadorom Kine u Srbiji i direktorom smederevske Železare mehanizam kontrole bolovanja… kao i na koji način će se on sprovoditi… ovo će biti jedna vrsta pilot projekta, koji će, ukoliko bude dao dobre rezultate, biti opšte primenjivan…“
Imajući u vidu da bilo kakav mehanizam kontrole bolovanja podrazumeva obradu podataka o ličnosti, i to podataka koji su po zakonu naročito osetljivi, Poverenik je od oba ministarstva zatražio da se u roku od tri dana izjasne o tome šta navedeni „pilot projekat“ kao i „dogovoreni mehanizam kontrole bolovanja“ podrazumevaju, koji je pravni osnov za navedenu obradu podataka o ličnosti, kao i o nizu drugih relevantih pitanja.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, iako kreator navedenih vesti, u ostavljenom roku nije dalo nikakvo izjašnjenje.
Ministarstvo zdravlja je u zadatom roku dalo izjašnjenje. U svom izjašnjenju Ministarstvo je navelo da ono ne stoji iza vesti o vanrednoj kontroli bolovanja, te da ministar zdravlja niti Ministarstvo, nisu davali nikakve izjave s tim u vezi, niti dostavljali medijima saopštenja u vezi s tim pitanjem.
Ministarstvo je u izjašnjenju takođe navelo da je, kako je to Poverenik i naglasio otvarajući postupak nadzora, postojeći mehanizam kontrole bolovanja predviđen članom 164. Zakona o zdravstvenom osiguranju, te da u skladu sa sadržinom te zakonske odredbe zdravstvena inspekcija Ministarstva ne vrši nadzor nad ostvarivanjem bolovanja.
Nezavisno od toga koliko vesti o „pilot projektu“ i „dogovorenom“ mehanizmu kontrole bolovanja imaju realan osnov, Poverenik će Ministarstvu za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, a i Vladi Srbije, (budući da je predsednica Vlade i nakon otvaranja postupka nadzora davala izjave kojima je najavljivana „vanredna kontrola bolovanja“), uputiti odgovarajuća upozorenja.
Poverenik još jednom upozorava na činjenicu da zdravstveni podaci spadaju u kategoriju naročito osetljivih podataka, čija se zaštita osim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti dodatno jemči i Zakonom o pravima pacijenata. Organi vlasti su u obavezi da se uzdrže od bilo kakvih aktivnosti koje podrazumevaju obradu ovih podataka na način van onog koji je izričito predviđen i uređen važećim zakonom. Što se kontrole bolovanja tiče, u slučaju sumnje u zloupotrebu prava na bolovanje, poslodavci imaju pravo da koriste mehanizme utvrđene Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Međutim, tim mehanizmi ne predviđaju nikakva ovlašćenja i aktivnosti Vlade ili ministarstava. Ideja da bi se te aktivnosti mogle zasnivati na nekakvim „pilot projektima“ i „mehanizmima kontrole bolovanja“ dogovorenim sa bilo kim, bila bi izraz pogrešnog diletantskog tumačenja zakona ili nečeg goreg, ali u svakom slučaju upuštanje u takve aktivnosti dovelo bi do kršenja više zakona, masovnog kršenja prava građana i samim tim izvršenja velikog broja kažnjivih prekršaja, čak i krivičnih dela.