SMEDEREVO, 28. novembar 2017 – Veliki post počeo je danas i trajaće sve do Božića, 7. januara, a ove godine pravoslavne vernike, i one koji se takvima prikazuju, “prijatno” je iznenadila cena sveže ribe, koja se u većim količinama konzumira tokom pomenutog perioda, a naročito za Svetog Nikolu, kada “pola Srbije slavi, a druga polovina ide na slavu”.
U Smederevu, kao i u mnogim drugim mestima kraj Dunava, Božićni post dočekasmo uz “neuobičajene” cene, pre svega, sveže rečne ribe. Naime, iako je ovaj kraj svojevremeno važio kao bogat ribljim fondom, pa i ponudom na pijaci, zbog nekadašnjeg bogatstva Dunava u raznolikosti ribljih vrsta, aktuelne cene sveže rečne ribe nas uveravaju da je reč o davno prošlom vremenu.
Zašto je došlo do nerazumno visokih cena sveže rečne ribe, niko nije mogao za Podunavlje.info da ponudi ubedljiv odgovor, osim nagađanja i vlastitih “malih teorija zavera”, a najčešće floskulom “srpska posla”. Svakako je evidentno, saglasni su svi ribolovci i mali broj alasa u Smederevu sa kojima smo razgovarali, da se riblji fond Dunava drastično promenio (smanjio), a naročito posle poplava 2014. godine.
U prilogu takvih zapažanja, može se posmatrati primer kečige, koja gotovo da ne može više ni na jednoj pijaci u Srbiji da se vidi, a ne da se kupi, ili recimo drastičniji primer smuđa, vrhunskog grabljivca, čija je cena dostigla zaista neverovatne razmere. U jednoj smederevskoj ribarnici kilogram se prodaje po ceni od 1000 dinara za kilogram, a već u narednoj, za 1200 dinara. Od ribolovaca koji ga “ispod ruke” prodaju za 800, u najboljem slučaju za 700 dinara po zamrznutom kilogramu, Podunavlje.info saznaje da su poslednjih godina značajno smanjene ulovljene količine smuđa u Dunavu. Nisu sigurni koji je uzrok, ali na naše pitanje da li se sećaju kada je ovaj deo Dunava poribljavan, zamišljeno odmahuju glavom. Ne mogu da se sete kada se to poslednji put dogodilo.
Na Zelenoj pijaci, u ribarnicama, koje pretežno žive od prodaje šarana (iz Ečke) tokom posta, a naročito u nekoliko dana pred Svetog Nikolu, cena šarana dostigla je i prestigla cenu svežeg svinjskog mesta, što je nonsens (reč latinskog porekla i označava besmislicu, glupost, ono što nema nikakvog smisla; non znači ne, a sensus je smisao). Kilogram šarana, svežeg iz Ečke (Ribarsko gazdinstvo), u smederevskim ribarnicama košta 550 dinara. Zašto pominjemo šarana. Zato što je, po rečima prodavaca, tokom Velikog posta šaran ubedljivo najprodavanija vrsta, naročito u seoskim sredinama. Naravno, kupuje se i pastrmka, ili smrznute morske vrste – oslić, skuša (oni kojima nije bitno koliko je puta u transportu smrznuta ili odmrznuta, u rinfuzu, naravno) po nešto nižoj ceni.
Na kraju, detalji, koji bi trebalo da nas, i pored “neobičnih”, ali ne i previše iznenađujućih cena sveže rečne ribe u ovom periodu, opredele da, i van posta, na jelovniku bude više ribe.
Šta kažu nutricionisti? Meso, na primer svežeg šarana, brzo se resorbuje, visoke je nutritivne vrednosti (100kcal/100gr) odnosno 420 kj. Sadržaj proteina je 17%, masti 3%, minerala 1,2%, bogat izvor vitamina A, D i B grupe kao i magnezijuma, fosfora, joda i fluora. Pored niskog sadržaja holesterola (50mg/100gr) značajne su količine polinezasićenih masnih kiselina (omega-3 i omega-6). Zbog povoljnog uticaja na zdravlje ljudi, naročito u sprečavanju koronarnih oboljenja, preporučuje se konzumiranje 2-3 puta nedeljno.
Prijateljski savet je da decu treba navikavati “od malih nogu” da konzumiraju ribu, možda je najlakše upravo na naš način:
Očistiti kilogram sveže bele ribe (oko 200 din/kg), odstraniti glavu, rep i peraja. Oprano meso, zajedno sa kostima, samleti u mašini za mlevenje mesa (2-3 puta). Po izboru, dodati kuvan krompir, kuvanu šargarepu, peršunov list, ulje, so i biber. Dodati prezle (nije obavezno), dobijenu smesu dobro umesiti, uvaljati u brašno (pola belo, pola projino) i pržiti na ulju ili na masti (da pliva). Prijatno!