SMEDEREVO, 3. decembar 2017 – Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) nedavno je u smederevskom Regionalnom centru organizovao „Sat sa narodnim poslanikom“, susret građana sa narodnim poslanikom Draganom Šormazom, u okviru projekta „Ljudi na prvom mestu“.
Podunavlje.info ekskluzivno svojim čitaocima prenosi najzanimljivije delove iz razgovora CeSID-a sa narodnim poslanikom Draganom Šormazom.
Ljude najviše tište njihovi problemi a ne globalni. Da li se ti problemi čuju u Skupštini?
Zavisi za koji slučaj. Železara se toliko puta čula u Skupštini Srbije i problemi oko Železare. Od tog perioda, od decembra (2000), znaju Smederevci o čemu pričam, vreme odlaska Matkovića, pa, onda, dolaska ne znam koga, pa Deloitte&Touche, procena vrednosti kapitala, svašta što se dešavalo, o svemu se razgovaralo u Skupštini. Pa, način privatizacije, da li će Thyssenkrupp, da li će U.S. Steel, sve vreme se govorilo u Skupštini. Čak je u jednom trenutku bila i republička kampanja. Ne jednom, dva puta je smederevska Železara bila jedno od najvažnijih pitanja za republičku kampanju – 2003/2004. Zbog privatizacije od strane U.S. Steel-a i pre nekoliko godina, kada je U.S. Steel napustio Železaru i kada je ta fabrika, u privrednom smislu, postala najveći problem države. Znači, govorilo se. Pa, onda, ja sam koristio priliku da govorim o turističkim potencijalima, o Tvrđavi, ali to morate da uskladite kada je dnevni red, ne možete da, kao sad kad govorimo o zdravstvenim zakonima, da pričam o tome da li treba pristan pored Tvrđave, ili iseliti staru luku odavde, ili napraviti spomenik despotu Đurđu na ulazu u Tvrđavu, iseliti železničku stanicu sa ulaza Tvrđave, staviti je na drugo mesto. Mi kao grad, ne možemo da izađemo na Dunav. Recimo, govorio sam u parlamentu protiv da, evo ovde pored, prolaze cisterne sa gasom zbog jedne stanice koja je napravljena. Neko je dao dozvole, napravljena je, nije poslušan glas poslanika koji je o tome govorio. Ubeđivali su da cisterne neće prolaziti, sad svi znaju da cisterne prolaze, što bezbednosno nije sigurno i ne treba nam to tu..
Kako komunicirate sa građanima tokom mandata, koji su problem sa kojima se građani suočavaju i koje probleme iznose Vama?
Da budem potpuno iskren, komuniciram svakodnevno. Cela Srbija zna moj broj telefona i najčešća pitanja su da mu se neko zaposli, ili tako nešto, da pređe na bolje radno mesto, ili da neko bude izabran za tužioca, ili da neko bude direktor bolnice. Nažalost, to su najčešća pitanja. Retko kad mi neki građanin postavi pitanje, u smislu, da li je Smederevu potrebna deponija, jer ovo što imamo nije deponija, ovo je smetlište.. Recimo, i o tome sam govorio više puta. Ovo je najobičnije smetlište gde se trpa smeće, onda se kamionima i bagerima to zaravnava. Deponija je nešto sasvim drugo, gde imamo i reciklažu i sve ostalo. Verujte da me nijedan Smederevac to nije pitao, nažalost. Desi se da me neko pita “Zašto si ti za NATO?”, iako nikad nisam rekao da sam ja za NATO. Šef sam naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO i moj posao je da sprovodim politiku države. Imam svoje mišljenje o tome, ali.. U poslednje tri godine sam predsednik Lovačkog saveza Srbije, pa se desi da me neko nešto pita oko lovstva. Pazite, ja sam otvorio kancelariju u Opštini (Smederevo) kad sam prvi put izabran za narodnog poslanika. I šta se dogodilo? Dolazio sam jednom nedeljno, opštinske službe su mi pomagale, pored mene je bila pravnica, zapisničar i primali smo građane koji su svi do jednog postavljali sledeća pitanja: ko da mu plati struju, ko da mu kupi ogrev za zimu, ili da se žale, najčešće, na sudske presude. Kao što znate, zakonodavna i pravosudna vlast se ne mešaju.
Da li imate sada kancelariju?
Nemam kancelariju, zato što, opet kažem, svrha takve kancelarije, po meni apsolutno nije … To je funkcionisalo šest meseci, došlo je dvadeset istih ljudi i više se niko nije ni pojavio, iako je bilo obaveštenje i na tabli (oglasnoj), na sajtu, na različitim mestima, Ali, to su bila pitanja. Ista pitanja su postavljana predsedniku opštine, gradonačelniku na prijemu građana, isti ljudi su dolazili. Znači, mora da bude malo aktivnosti i od strane građana Mislim da je sad 21. vek, vrlo lako komuniciramo i na drugi način komunikacije. Meni stižu i mejlovi sa pitanjima itd.
Da li ste neka od tih pitanja koja ste dobili, iskoristili da u Skupštini kažete: “Ovo su pitanja koja građani postavljaju”?
Da. Recimo ovo oko prilaza Dunavu, iseljavanje stanice (železničke), mislim da su to strateški bitna pitanja za Smederevo, rešenje Železare, ta pitanja sam postavljao uvek. PKC kad je dovođen, na primer. Onda, ali to je bilo davno, pre deset godina recimo, problem štrajka zaposlenih u fabrici “Milan Blagojević”, koja je privatizovana po starom zakonu iz devedesetih. Oni su svoje akcije prodali privatnom vlasniku i kad je on krenuo u privatizaciju preduzeća, oni su došli ispred Opštine da se žale i tražili su poslanika.. Bilo je više, evo sad sam se setio, silni oni štrajkovi iz Želvoza, pa to je bilo i na televiziji. Ja sa radnicima i RTS i B92, mislim… U suštini, to su sve ad hoc situacije, a sistemski neki pristup da se ima, nije se događalo. Ne može to jedan narodni poslanik da promeni, iako sam jedan od najaktivnijih u parlamentu. Rekao sam, ljudi misle da je rad u Skupštini, ono što je u Plenumskoj sali. Mnogo više je. Podeljeni smo po nekim, ‘ajde da kažem, po nekim znanjima, senzibilitetu, iskustvu itd. Ja sam recimo zadužen za… U Odboru sam za spoljnu politiku, u Odboru za evropske integracije, u zajedničkom Odboru sa Evropskim parlamentom za kontrolu sprovođenja SSP-a, u Odboru za kontrolu službi bezbednosti, gde smo nas devet jedini u zemlji sertifikovani za pristup svim vidovima državne tajne, jer to ne može svako da radi. Ako sam to prošao, znači da bi trebalo da se ima poverenje, jer sam prošao kompletnu proveru vezano za to. Šef sam naše grupe prijateljstva sa Kongresom SAD i šef sam delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a.
..i predsednik Lovačkog saveza Srbije.
To nema veze sa državom, izabrali su me građani, pošto je to najveće udruženje građana u Srbiji, ima 75.000 članova. Tu imam toliko aktivnosti koje se ne vide, da i ova priča oko kancelarije bi u tehničkom smislu predstavljala neku vrstu problema.. Naravno da bi se našao dan u mesecu za tako nešto, ali, opet kažem, sa mnom razgovaraju i građani… Sad kad biste videli telefon, baš danas su zvali građani iz Kuršumlije, pa građani iz Niša.. Ljudi pokušavaju, u zavisnosti od oblasti koje ih interesuju, da dođu do nekoga. Ali mislim da je ovo najvažnije da se kaže. Mislim da je percepcija važnosti parlamenta u Srbiji kod građana, apsolutno pogrešna. Zato smo krivi mi što se nismo izborili za ono što u stvari parlament treba da znači, jer ne postoji važnija institucija u zemlji od parlamenta. Tu je narodna volja. Međutim, naši građani nekako više vole da obraćaju pažnju na ministre, što se kaže, tamo su i pare i moć. A, čini mi se da je u jednom trenutku upravo izvršna vlast želela da se stvori loša slika o parlamentu, jer mi smo svakodnevno u prenosu, da od parlamenta pravimo nešto, da nas niko ne pita šta mi pravimo ovamo, gde se sprovode odluke koje se donesu u parlamentu. Kod parlamenta nemate ništa konkretno, ne može da dođe poslanik i da “tresne” nekoliko miliona da se napravi ulica, a ministar i državni sekretar mogu i u tome je razlika kod građana i često se dolazi u situaciju da se pomisli da poslanik nešto ne može da pomogne, jer nema izvršnu vlast.
Poslednjih nekoliko meseci javnost je uzburkala primedba poslodavca, kineskog vlasnika železare o velikom broju bolovanja radnika, na šta su određena ministarstva reagovala izjavama o pojačanim kontrolama bolovanja i uvođenjem tzv. pilot projekta koji sadrži novi mehanizam kontrole. Kakvo je vaše mišljenje o tome, da li strani poslodavac i određena ministarstva, na neki način, dovode u sumnju rad zdravstvenog sistema Srbije, koji je jedini kompetentan da donosi sud o tome da li je neko zdravstveno sposoban za rad ili ne?
Strani poslodavac nije strani poslodavac nego je naš poslodavac, radi po našim zakonima. Strani investitor, ali je kod nas registrovan i sad je to naša kompanija. S druge strane…. Šta me sad pitate… ja uvek iskreno odgovaram. Ja mislim da ima previše bolovanja i mislim da se to zloupotrebljava. Ne mogu da dokažem, kažem svoje mišljenje. Pa, nešto mora da se uradi kao kontrola. Kako to u vreme kad se bere voće, kad imamo intenzivirane radove, najviše ima bolovanja u železari i u drugim kompanijama. Zašto ih nema u vreme kada nema poljoprivrednih radova… Kompetentna je i Vlada, kompetentna je država da izvrši kontrolu, a inače postoje mehanizmi. Postoje mehanizmi, može da dođe inspekcija kući da proveri da li je ta osoba zaista bolesna i da li je na propisanoj terapiji, da li je u kući, u bolnici, ili bere voće, ili nešto drugo radi. Jedno mogu da tvrdim. Poslodavac se sigurno nije žalio na radnike, nego se žalio na sistem.
Da li ima pritisaka poslodavaca da se srpski zakoni upodobe sa njihovim potrebama, u ovom smislu?
U svakoj državi je to tako. To je ono što zovemo socijalni dijalog. Imate predstavnike poslodavaca, sindikata, izvršne vlasti i svih ostalih koji razgovaraju o tim stvarima. Sindikati traže jedno, poslodavci drugo, a na državi je da nađe najbolju meru za tako nešto.
Pa, jel izlazi država poslodavcima u ovom slučaju?
Često, a često izlazi i sindikatima.
Ali, ovo nije naivna stvar ako poslodavac u železari Smederevo traži upodobljavanje zakona…
Ne, on nije tražio upodobljavanje zakona, nego da se proveri zašto je toliko bolovanja. Zašto ne funkcioniše sistem, komisije da proveravaju. To je sad drugo pitanje. Imali smo interesantna suđenja za zloupotrebu oko odlazaka u penziju. I svi znamo da se to događalo u određenom periodu. Nadam se da se to više ne događa. Ali, svi znamo da su odlazili ljudi u penziju a da su bili zdravi. Ja to mogu da izgovorim jer ja još uvek radim, moji otac i majka su radili do poslednjeg dana, sada su u penziji. Ja znam ljude koji su odlazili u penziju po 20 godina ranije i to je veliko opterećenje za budžet. Mi imamo trećinu budžeta opterećenu sa tim stvarima… Nije poslodavac rekao da komisija ne izlazi, nego da ima previše bolovanja. Lepa je priča o radničkim pravima, sve je to super, ali imaju prava i poslodavci i investitori. Nemojte da mislite da investitor ne može da dovede neke druge radnike da rade, ili da ne može takođe da napusti zemlju. U mnogim državama kineski investitori dovode upravo svoje radnike da rade, a ovde ipak rade sa našim radnicima, koš uvek. Znate, kad su pravili onaj most kod Zemuna, 80 posto su bili njihovi radnici. To je bio uslov da daju kredit i da naprave most. Znači, mi moramo neke stvari da razumemo kako funkcionišu i svuda u svetu. Sve je to u redu, kako vi kažete. Treba se sistemski rešiti, ali kao što radnici imaju prava i poslodavci imaju prava. Kad bih ja pričao šta sve treba da promenimo da bi imali još više investitora… Svi znaju da u Srbiju dolaze investitori sa Zapada koji nisu “najjači”. Kako ovako dugo pregovaramo sa najvećim proizvođačem svinjskog mesa u Evropi, a možda i svetu, sa Tenisom. Zašto nije došao Mercedes, kao Mercedes, u Srbiju. Hajde da razmislimo gde nije Mercedes, gde nije Simens, gde nije Boš… Znači, ima nekih stvari još koje imamo da završimo ako hoćemo da imamo najozbiljnije investiture, koji između ostalog gledaju i kakva je radna snaga i kakvi su radnici u toj zemlji, kakve su im navike i sve ostalo..
Vi ste političar i u neku ruku kreirate budućnost Srbije i Smedereva. Kako vidite Smederevo za deset godina. Da li će biti industrijski ili turistički grad i hoće li Hbis ostati u Smederevu?
Nijedna država koja se opredeli samo za poljoprivredu ili za turizam, a da nije neko malo ostrvo u Meksičkom moru, ne može da živi bilo od turizma bilo od poljoprivrede. U odnosu na ogromnu većinu gradova, Smederevo dosta dobro stoji, u smislu standarda, načina na koji se živi i ostalo… Ali bi moglo još bolje. Ja ne znam kako će da bude za 10 godina, ne mogu da vam kažem. Mogu da kažem šta mislim da treba da se radi u Srbiji i u Smederevu i onda bi Smederevo moglo da bude broj 1 u Srbiji, jer ima strašno velike potencijale. Prvo, Srbija mora sve da uradi da neizostavno uđe u Evropsku uniju. Prošle nedelje sam bio u Sloveniji, sada je prosečna plata u Srbiji 430 evra, tamo je 1.770 evra. Ni jedna kuća nema ogradu oko sebe. Šta to govori? Da je bezbedno, da nemaju problema sa kriminalom i ostalim stvarima. Smederevac je gradonačelnik Ljubljane, ne znam da li ste znali, iz Saraoraca je.. Naši ljudi su uspešni u tom sistemu.. Srbin je i gradonačelnik Kopra (takođe, u Sloveniji). Šta Srbija mora uraditi. Znači, prvo Srbija mora da bude u Evropskoj uniji. To je najvažnije.. Pazite, Rumuni su ovde radili za “črvenu”, sad imaju 700 evra prosečnu platu. U Evropskoj uniji su i imaju tri posto nezaposlenosti, ili četiri.. To znači da u Rumuniji dve plate ulaze u kuću. Znači, nama je Evropska unija velika prednost u odnosu na sve, to je nešto što je državno. E, šta onda Smederevci treba da učine za sebe. Privreda nam treba, industrija nam treba, ako možemo da proširimo IT sektor, automobilska industrija.. Malo smo tu ušli sa PKC-om, ima prostora za još. Moramo to da pratimo kroz obrazovni sistem, možda bi škole u Smederevu trebalo da “guramo” sve više u tom pravcu. Drugo, mislim da je osnovna stvar za Smederevo da se “otkuje” i pusti na Dunav. Ova pruga nam ne treba, železnička stanica može da bude i tamo gde je Želvoz i Godomin, kod Ekonomske škole, da bismo imali turizam, vezano za Tvrđavu i ostalo što Smederevo može da nudi. Ovakve tvrđave nema nigde. Ja sam nekoliko delegacija koje su bile u poseti parlamentu, doveo u Tvrđavu i gore u Vilu. Kad ih popnemo gore na kulu u Starom gradu, oni su zaprepašćeni, koliko to lepo i moćno izgleda. Znači, imamo taj potencijal i imamo poljoprivredu. Naše selo je savršeno, mi skoro da nemamo parlog. Samo da pratimo trendove.. Sad radimo nešto.., recimo, breskvu u ogromni holandez pa za Rusiju za nisku cenu. Umesto, bez koštice u plastificirani tanjir sa najlonom na tržište EU, pet puta skuplje. Ima stvari koje se mogu promeniti, ali treba vreme. Za deset godina ako ove tri stvari uradimo u poljoprivredi, pokušavamo još neku fabriku da dovedemo u Smederevo, ubeđen sam da bi ovo bio grad broj 1 u Srbiji, bez nezaposlenih, čak bismo uvozili radnu snagu. E, sad, da li ćemo to uraditi zavisi od vas kako birate na lokalnim izborima, a i ko je na Republici u vlasti.
…nastavak sledi.