BEOGRAD, 22. februar 2018 – „Atmosfera u kojoj novinari rade mnogo je lošija nego 2015. godine kada sam prethodni put bio u Srbiji. Došlo je do ozbiljnog pogoršanja i novinari se sve češće suočavaju sa napadima i pretnjama, blaćenjem, nazivaju ih izdajnicima i stranim plaćenicima“, rekao je danas Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks na konferenciji povodom završetka njegove posete Srbiji, prenosi UNS.
Muižnieks je rekao da su u Srbiji, između predstavnika vlasti s jedne strane i novinara i medija sa druge, veoma polarizovani stavovi kada je reč o pogledu na medijsku situaciju.
On je istakao da je Savet Evrope na platformi za prijavu napada na novinare do sada primio već 12 prijava iz Srbije, a da su predstavnici vlasti reagovali samo na četiri.
„Istakao sam u razgovoru sa predstavnicima vlasti da je problem što Vlada Srbije ne sprovodi preporuke Saveta Evrope o slobodi medija, niti parlament o tome raspravlja. Rekao sam svim akterima, uključujući i predsednicu Vlade, da organi vlasti moraju da odgovaraju na sve prijavljene slučajeve napada na novinare. Reakcija i pružanje dodatnih informacija pomoglo bi da se prevaziđe jaz između vlasti i medija“, rekao je Muižnieks.
„Dao sam preporuku i policiji da njen rad mora da bude transparentan i da treba da javnosti uvek da informacije o tome dokle se stiglo sa istragom napada ili pretnji i da li su odgovorni kažnjeni“, naveo je Muižnieks.
Kako je dodao, smatra da su novinari u Srbiji isfrustrirani jer i kad odluče da učestvuju u dijalogu sa predstavnicima vlastima, ne dobiju konkretan rezultat.
„Oni žele da se ono što predlažu u tom dijalogu posle nađe i u dokumentima, stavovima i postupcima predstavnika vlasti“, rekao je Muižnieks.
On je dodao i da je obavešten o radu Komisije za istraživanje ubistava novinara i kako kaže, preneo je predstavnicima vlasti da je najvažnije da se sazna ko upućuje pretnje i ko su počinioci napada.
Muižnieks je istakao i da je impresioniran radom Poverenika za informacije od javnog značaja koji dobro obalja svoj posao pomažući time u radu istraživačkim novinarima.
Kako je naveo, 2015. godine najviše žalbi dobijao je za obaranje sajtova i blokiranje sadržaja na sajtovima, a ovoga puta nema tih problema. Novinari i udruženja novinara nisu se, za razliku od njihovih kolega u većini država članica Saveta Evrope, požalili ni na zakonodavni okvir.
Muižnieks je rekao i da je 2015. godine bio oduševljen što je uvedeno projektno sufinansiranje medija, ali da je tokom sadašnje posete čuo mnogo kritika koje se, pre svega, odnose na transparentnost raspodele sredstava medijima i na to da veoma često novac na konkursima dobijaju mediji koji krše Kodeks novinara.
Kako je dodao, upoznat je sa tim da je privatizacija medija nepotpun i problematičan proces i da je novinarima doneo određeni stepen nesigurnosti.
„Srpski mediji su, osim loše ekonomske situacije zbog sve manje oglašivača, u posebno teškom položaju zbog mera štednje i privatizacije medija“, rekao je Muižnieks.