Kovinski rudnik ponovo na prodaju

KOVIN, 3. april 2018 – Među deset nekadašnjih giganata koji bi ove godine mogli da budu privatizovani, kako piše jučerašnji „Blic“, nalazi se i kovinski rudnik. I zaista, na zvaničnom sajtu Ministarstva privrede Republike Srbije već izvesno vreme, uz odrednicu „Rudnik Kovin“, stoji: „Moguća objava javnog poziva, objava javnog poziva je planirana za 2018. godinu“.

Aktuelna vlasnička struktura kovinskog rudnika je: Agencija za privatizaciju RS  – 74,68 Akcionarski fond RS – 23,86 i radnici i mali akcionari – 1,46 posto.

Odlukom Ministarstva privrede postupak privatizacije trebalo bi da se sprovede modelom  prodaje kapitala, metodom javnog prikupljanja ponuda, sa javnim nadmetanjem. Početna cena za prodaju kapitala je 100 odsto procenjene vrednosti, .

Rudnik u Kovinu, tako kažu, posluje bez državnih subvencija, oporavljen nakon posledica prve privatizacije. Ugalj se vadi sa dna jezera koje je povezano sa Dunavom, a privredno društvo za podvodnu eksploataciju uglja izdvojeno je 1. jula 2005. godine iz sastava Elektroprivrede Srbije i od tada posluje kao samostalno. Rudnik je u aprilu 2007. godine, kao i još deset preduzeća u Srbiji, bio prodat bugarskom biznismenu Hristu Kovačkom, preduzeću “Kornikom” iz Sofije, za 16 miliona evra, da bi juna 2010. godine Agencija za privatizaciju raskinula ugovor sa Bugarima i od tada se preduzeće nalazi u restrukturiranju i pripremi za novu privatizaciju. Kada je država poništila prodaju, kovinskom rudniku su ostali dugovi i od tada se bore i posluju na tržištu. Rudnik, tvrde, radi bez zaliha, jer svih 230.000 tona godišnje proizvodnje uspe da proda, deo se prodaje stanovništvu za grejanje, kao i ciglanama, cementarama i sličnim firmama.

Budući kupac imaće mogućnost da investira u razvoj, jer uz Dunav kraj Kovina leži više od 200 miliona tona lignita, a nalazište je do sada samo okrznuto, jer je od početka eksploatacije 1995. iskopano 4,5 miliona tona. Prvobitno je tu bila planirana izgradnja termoelektrane, ali su ti planovi zaboravljeni nakon raspada Jugoslavije i sankcija koji su usledile.

Od septembra  2014. godine, izmenom Zakona o privatizaciji, preduzeće je izašlo iz restrukturiranja, a od juna 2015. poslovni računi više nisu zaštićeni od naplate poverilaca i od tada počinje da posluje po tržišnim principima, kako ne bez ponosa navode na sajtu kovinskog rudnika, „bez dana blokade poslovnog računa“, izmiruju tekuće ali i deo starih obaveza nastalih u periodu privatizacije i restrukturiranja. Interesovanje su ranije pokazivali investitori iz Rusije i Kine, a zaposlenih u kovinskom rudniku, po poslednjim podacima, ima 102.