Spajanje nespojivog ili odricanje od sopstvenog Ustava?

SMEDEREVO, 6. april 2018 – Na zvaničnoj internet stranici jedinice lokalne samouprave, u ovom slučaju Grada Smedereva, nema čestitke Uskrsa pravoslavnim vernicima, kako su to na većini sajtova gradova i opština učinili njihovi čelnici, ali je zato objavljen raspored bogosluženja u jednom od hramova SPC.

Da li se time, ako ni po čemu drugom a ono po Ustavu, spaja nespojivo?

Sa jedne strane, u sekularnoj državi, postoje poslovi koje vrši država, sa druge strane je religija. Papazjaniju, u tom smislu, ne dozvoljava Ustav Republike Srbije. U protivnom, postoji sumnja da je prekršen najviši pravni akt u vezi sa sekularnim/svetovnim poimanjem države, ali i u delu koji zabranjuje svaku diskriminaciju, pa i versku.

Član 21. stav 3. Ustava Republike Srbije je izričit: Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti…. Da li je Grad Smederevo, na ovaj način, diskriminisao sve ostale veroispovesti, neobjavljivanjem njihovih bogoslužbi? Zašto onda nisu objavljeni prethodno termini bogosluženja npr. za pripadnike katoličke veroispovesti, nedelju ranije, šta ćemo s Kurban-bajramom?

Izgleda da je i član 11. Ustava potpuno nepoznat strukturi koja je na čelu Smedereva, uključujući i tušta i tma pravnika, koje su decenijama u gradskoj administraciji zapošljavali SPS, DS, DSS, preko raznih minornih stranaka koje su učestvovale u „koalicionim vlastima“, sve do SNS-a. Izgleda, džabe tolika (pravna) pamet.

Član 11. Ustava Republike Srbije je nedvosmislen: Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna. Dakle, Ustav nedvosmisleno obavezuje na potpunu, apsolutnu i bezuslovnu odvojenost države i državnih organa i institucija od svih religija, crkava i verskih zajednica. U državnim organima i institucijama ne sme biti zastupljena nijedna religija, a država mora biti laička. Konkretno, to znači da državne institucije, kao što su gradovi, ne smeju da obavljaju religijske rituale. Gradska slava u Smederevu, uzgred, obeležava se na drugi dan Vaskrsa.

Vraćamo se na početak i podsećamo, sekularnost* ili sekularno uređenje je odvojenost države od bilo koje crkve i samim tim bilo koje religije. Tačka. Za pametnog dovoljno.

Na kraju, da ne bude zabune, potpisnik ovih redova je hrišćanin, pravoslavno opredeljen i kršten sa šest meseci – nije “novopečeni vernik”, niti pravoslavac iz sitno-sopstveničkih razloga i interesa. Za razliku od smederevskih svetovnih “velikodostojnika”, posećuje crkvu više od jedanput godišnje.

 

*Vikipedija: “Sekularnost ne znači uništavanje ili zabrana religije već omogućava kompletnu slobodu religioznosti svim građanima ravnopravno, nezavisno od toga da li oni pripadaju većinskoj religiji ili ne. U sekularnoj državi svi ljudi imaju pravo da praktikuju svoju religiju slobodno, međutim država i njene institucije su kompletno neutralne i ne smeju ni na koji način da favorizuju bilo koju religiju, bez obzira da li je ona većinska ili nije.”

Skorašnji članci

error: Content is protected !!