Slava smederevskog Kola srpskih sestara

SMEDEREVO, 22. april 2018 – Smederevsko Kolo srpskih sestara obeležilo je danas svoju slavu – Svete Sestre Mirosnice. Ovo udruženje žena u Smederevu baštini tradiciju jedne od prvih ovakvih organizacija u Srbiji, osnovano je ovde još 1903. i delovalo do 1947. godine, kada je ukinuto, da bi ponovo bilo obnovljeno početkom devedesetih godina prošlog veka.

– Bile su to godine kada je bilo mnogo izbeglih, raseljenih, onih kojima je pomoć bila neophodna i tada smo se okupile. Trebalo im je bukvalno sve, od hrane do kućnih potrepština, doslovno od štipaljke i veša do bele tehnike i nameštaja. Tada je bilo i dosta donatora, privrednika i preduzetnika koji su nam pomagali, davali priloge i u novcu i naturi, i to je funkcionisalo. Danas, na žalost, nije tako, sve je manje ljudi koji su u mogućnosti, a i spremni da pomognu, a i mi smo, naše članice, u međuvremenu ostarile. Mladi nisu zainteresovani, teško obnavljamo članstvo, radimo koliko možemo, sa koliko sredstava raspolažemo – kaže Radica Milutinović-Ličina, predsednica smederevskog Kola srpskih sestara.

Kolo deluje u prostorijama Crkvene opštine smederevske, mada je pre Drugog svetskog rata raspolagalo nezanemarljivim nekretninama, uključujući i zgradu u Ulici Kralja Petra prvog. Sve je to i tada bilo od onoga što su darovali dobri ljudi i same članice, ali je, kao i mnogo toga drugog, tokom nacionalizacije završilo u vlasništvu države, da bi potom, poslednjih godina, sada već i decenija,  promenilo još „nekoliko ruku“. Pokušale su preko Agencije za restituciju da povrate makar deo, ali slaba vajda, rečeno im je da „nemaju kontinuitet“, jer „Kolo nije radilo od 1947. ovde, samo u inostranstvu“.

Teško je nabrojati kome i kako su sve za tih više od četvrt veka od obnove delovanja pomogle, od pomenutih izbeglih i raseljenih, preko akcije pomoći porodicama sa troje i više dece, korisnika Staračkog doma, redovnih obilazaka i darivanje dece u smederevskoj bolnici o praznicima… Ipak, to sve nije bilo dovoljan razlog da se na njihovoj proslavi pojave uredno pozvani čelnici grada i ustanova s kojima su sarađivale i sarađuju. Došle su im zato koleginice iz drugih gradova što im, kažu slavarke, možda i više znači.