Veče sa pesnikom – Mošove zanimacije

SMEDEREVO, 25. april 2018 – U okviru proslave 172 godine postojanja i rada Narodne biblioteke u Smederevu, ove srede je veče bilo posvećeno Mošu Odaloviću.

Kako je rekla domaćin ovog skupa, direktorka Narodne biblioteke Marina Lazović, Mošo je zasigurno jedan od najvećih naših živih dečjih pesnika,

– Najteže je govoriti o vama dragim ljudima, a meni i ovoj kući je Mošo drag prijatelj. Duško Trifunović, kada je Mošo došao u Smederevo 1994. godine on nam ga je ostavio u amanet, e on je rekao da je svakome gradu teško da iznedri i odneguje dobrog pesnika. Smederevo je imalo tu privilegiju da dobije velikog Mošu – u uvod u ovo veče kazala je, između ostalog, direktorka Bibiloteke.

Mošo Odalović je ovoj biblioteci, osim njegovih predivnih knjiga, podario i nešto sasvim posebno – slogan: „Ja imam mamu, tatu, batu i seku i smederevsku biblioteku“.

– Seobom neopozivo i strane sveta ostanu tamo odakle si krenuo. Samo tamo, u zavičaju, znam gde se šta nalazi. U kući mojoj, na Leštaru i Kablaru, ja kažem #tamo prema Velikoj Plani“, oni kažu „nema to veze s Planom, tamo ti je Kosmaj“, sve pobrka, kažem i pokažem „tamo, prema železari“, oni kažu „tamo ti je biblioteka“. Bilo gde da sam otišao, ja uz kuću u kojoj ću da živim upoznam crkvu, jer mi je i crkva važna kuća, a ona sledeća je biblioteka. Otuda sam i sročio taj slogan – objasnio je pesnik, da bi potom, filujući sve duhovitim opaskama, onako usput, izrecitovao i nekoliko svojih najpoznatijih pesama, među njima i „Mama je glagol od glagola raditi“.

Doktor Dobrivoje Stanojević, „lekar za književnost“, kako je Mošo objasnio da se u njegovom kraju njegova titula prevodi, prijatelj je književnikov od njegovog dolaska u Smederevo. Mnogo toga im je zajedničko, obojica su u neku ruku Lipljani, Dobrivoje iz Lipa, Mošo zaista iz Lipljana.

– Napisao mi je posvetu na knjizi; „Dobrivoju, uz fino poštovanje i seosku naklonost – Mošo Odalović“. Valjda je imao nameru da kaže da to poklanja nekom dobrom čoveku, a ja osvedočeno ne znam nijednog dobrog Dobrivoja. Potom, „fino poštovanje“ bi bio neki pesnički pleonazam, jer poštovanje je, trebalo bi, uvek fino. „Seoska naklonost“ je za mene isto pleonazam, jer kada je nešto sa sela to je uvek naklonjeno. Mi sa sela imamo kompleks niže vrednosti, kada dođu ljudi iz grada mi se uvek naklanjamo. Najveći pleonazam je „Mošo Odalović“, jer je dovoljno Mošo, kad kažete „Mošo“ znate na koga se misli – kazao je Stanojević.

Mošo Odalović je, da pomenemo i to, dobitnik brojnih priznanja: Vukove nagrade, Nagrade Desanka Maksimović, Žičke Hrisovulje, Povelje Zmajevih igara, Nevena, Zabavnikove nagrade, „Zlatnog ključića“ grada Smedereva, Zlatnog Gaše, Novosadskog zvonca popularnosti, Goranove plakete, Gračaničke povelje, nosilac je i „Zmajevog štapa“ — počasne nagrade Zamjevih dečjih igara… Književnik je, ali i slikar, ilustrator i kaligraf. Imao je više samostalnih izložbi slika, ilustracija, skulptura, umetničkih fotografija, pa i stolarije. I sada je pred publikom u Narodnoj biblioteci jedna izložba, „Mošove zanimacije“, na kojoj se osim njegovih knjiga mogu videti i drugi radovi ovog svestranog umetnika.