SMEDEREVO, 1. maj 2018 – Ni ove godine u Smederevu nije bilo organizovane proslave 1. maja, tzv. uranka, a i individualna slavlja, uz ’ladno pivo i vruće praseće, sve su ređa. Slavi ko ima šta i/ili ima s čim.
Grad ima preča posla, sindikati takođe, tamo gde postoje, previše je reći deluju. Jer, osim u javnim preduzećima i Železari baš ih nešto i nema. Javna je tajna da novi poslodavci, strani i domaći, ovi koji su stigli ili su se u Smederevu zapatili poslednjih godina, ne gledaju s oduševljenjem na sindikalno organizovanje.
Radnici, seljaci i poštena inteligencija, nekadašnje sveto trojstvo ovog praznika poodavno je mutiralo. Radnici su postali zaposleni, oni koji imaju posao – time zadovoljni ili ucenjeni, pola-pola, seljaci ako nisu farmeri onda su barem individualni proizvođači, a „poštena inteligencija“ je floskula koja danas može da posluži samo za sprdnju. U takvim okolnostima – ko da slavi?
Mladi, koji su ostali ili još nisu otišli, recimo… Oni su, činjenica je, i danas bili, ne u velikim skupinama ali najčešći, samoorganizovani, na mestima gde se, kao na indijanskim grobljima, još uvek vije duh nekadašnjih uranaka. Ali, pošteno, brojka je daleko od vredne spomena, o upoređivanju sa onim od pre da i ne govorimo.
Kako i zašto su se Smederevci odrekli ovog praznika? Ne tako davno, Ameri su na Jugovu organizovali proslave, neko će reći – neadekvatnu ali ipak zamenu za uranke. Nije bilo baš na 1. maj, ali je bilo u maju, nije se zvalo uranak nego „Family day“, al’ zovi me lonče samo nemoj da me razbiješ. Uostalom, donekle ih je i razumeti, za to datumsko izmeštanje i preimenovanje, jer bi bilo teško objasniti bordu direktora u Pitsburgu zašto sponzorišu/organizuju proslavu „klasnom neprijatelju“. Sadašnje gazde Železare taj problem ne bi trebalo da imaju, kineska crvena zastava bi baš legla na nekoj prvomajskoj bini, ali njihovo nemešanje u lokalne stvari postalo je već poslovično, a i, kada je grad u pitanju, zlobnici će reći, i „novčanik im je duboko u zadnjem džepu“, zašto bi to za jednu ovakvu zgodu menjali.
Uostalom, gde? Jugovo? Privatizovano, sa sve duhovima predratnih vlasnika i pomenutih negdanjih uranaka. Želvoz je, ruku na srce, svoj deo Jugova uoči praznika pokosio. Ali, nije bilo onih koji bi tu osim urednih travnjaka i lepog vremena još nešto ponudili. Grad je, nakon što je ovo izletište i tradicionalno prvomajsko okupljalište prešlo u ruke privatnika, par godina proslavu organizovao u parku na Dunavskom keju. Kad nema slave dobra je i daća, no ni to više ne funkcioniše. Sada tamo treba da pristaju kruzeri. Ono, još ih nema, ali nikad se ne zna kad mogu da uvrnu, pa gde prvo što će da vide bude nepredvidiva gomila sa prasetinom i zidarskim pivom u rukama. Možda neko od njih gleda na televiziji kako u zemljama EU na taj dan radnici demonstriraju protiv uslova rada i malih plata, pa mu se omakne da nešto u tom smislu arlaukne pred gostima. Samo nam još ta bruka treba.
Zato, ne pitajte Smederevce gde su i kako proslavili 1. maj. Uranak pogotovo ne pominjati. Možete da dobijate odgovor sa ne baš pristojnim rečima.