Izvor: eKapija, Piše: Marko Andrejić, 22. jun 2018 – Industrijski pogoni pogodni za razvoj kreativnih klastera, Tvrđava neiskorišćen potencijal.
Srbija se praktično od devedesetih godina nalazi u tranziciji, a ovo višedecenijsko stanje odrazilo se i na izgled pojedinih gradova. Nakon propadanja veliki državnih firmi i industrijskih kompleksa koji su se u većini mesta nalazili manje-više u centru naselja, ostali su brojni neiskorišćeni javni prostori, devastirane zgrade i zapostavljeni kvartovi.
Takva situacija je i u Smederevu, gde su mnogi javni prostori zapušteni, posebno delovi oko tvrđave, koji se ne upotrebljavaju. Evidentiran je i nedostatak pratećih sadržaja, koji bi bili životni, pa su ocene njihovih funkcionalnosti, bezbednosti i životnosti prilično niske, a stručnjaci smatraju da bi trebalo izvršiti intervenciju.
Jedna od tema istraživanja kojima se kroz svoje master radove bave studenti Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, upravo je umrežavanje ovakvih prostora u Smederevu – kako ih povezati, pretvoriti u atraktivnu lokaciju i učiniti da ovaj grad najzad izađe na reku.
U razgovoru koji smo vodili za vreme trajanja Letnje škole urbanizma, koju su Udruženje urbanista Srbije i Republički geodetski zavod organizovali od 31. maja do 2. juna u Etno selu Stanišići kod Bijeljine (BiH), ona ističe da je prošle godine u fokusu bio Golubac, gde su se studenti takođe bavili otvorenim prostorima i njihovom regeneracijom, dok je ove godine na red došlo Smederevo.
– Akcenat projekta je na razvoju malih i srednjih gradova na Dunavu i došli smo do zaključka da sve države imaju pojedine slične probleme, jer je svuda prisutno opadanje broja ljudi, problemi u privredi, nedovoljno iskorišćeni potencijali nasleđa i kulture. Zbog toga i ne čude nagle migracije u veće gradove. Na osnovu toga specifični ciljevi projekta su umrežavanje aktera između država, ali i na nivou samih regija i gradova, kako bi se kroz međusobnu saradnju razmenila iskustva i sagledali primeri dobre prakse.
Profesorka Đukić naglašava da je fokus i na zajedničkom jačanju turističke ponude, posebno na polju kulturnog turizma, jer je celo Podunavlje bogato kulturnim nasleđem. Tu se ne zaboravlja i značaj lokalnog identiteta i specifičnosti. Jedan od konačnih rezultata, naime, trebalo bi da bude formiranje zajedničke strategije jačanja brenda podunavskih gradova, odnosno pravljenje aplikacija za mobilne telefone, gde bi bile kreirane interesantne rute koje se ne mogu pronaći u uobičajenim turističkim vodičima, a koje 
– Želimo da zabeležimo i svo ono kulturno nasleđe koje nije evidentirano do sada, a na toj listi nalazi se i industrijsko nasleđe.
Kreativni klasteri u bivšoj industrijskoj zoni Smedereva
Branislav Antonić sa Arhitektonskog fakulteta navodi da se među projektima predstavljenim na Letnjoj školi urbanizma nalaze upravo predlozi za urbanu regeneraciju otvorenih javnih prostora, ali i za reindustrijalizaciju i braunfild regeneraciju pojedinih delova Smedereva, kao što je, na primer, industrijska zona Godominsko polje.
– Među starim industrijskim objektima koje bi trebalo zadržati nalaze se svakako objekti stare železare, stari silos na obali koji je veoma zanimljiv, zatim određeni objekti koji su pomoćni a nakon preseljenja luke su ostali na ovom mestu kao zaostavština vremena industrijalizacije. Postoje stari objekti u Godominskom polju koji su pogodni za kreativne klastere i kreativnu industriju koja kod nas, na nivou grada srednje veličine kao što je Smederevo, još nije dovoljno razvijena. Pokušavamo da ponudimo ljudima u lokalnoj zajednici određenu viziju kako da se ti prostori prilagode – objašnjava Antonić.
Inače, Arhitektonski fakultet je početkom 2018. potpisao ugovor sa gradom Smederevom i postoji jako dobra saradnja sa glavnim arhitektom, kao i sa direktorima turističke organizacije grada, kulturnih ustanova, muzeja, zavoda za zaštitu spomenika.
– Dobar deo evropskih fondova usmerenih na prostorni razvoj upravo je orijentisan na manje sredine, jer su one više opterećene gubitkom ekonomske i demografske osnove – tako je i u Francuskoj i u Finskoj, a na Balkanu je to već opšte poznato – dodaje Branislav Antonić.
On navodi interesantno poređenje Golupca i Smedereva, gde je Golubac kao mnogo manje mesto izuzetno vezano za tvrđavu, dok je Smederevska tvrđava neiskorišćena. Pored toga, u Smederevu ima i mnogo objekata iz rane moderne. Prema rečima našeg sagovornika, to nije karakteristično za gradove ove veličine, a reč je o detaljima koji mogu biti veoma zanimljivi.
– Takođe ima objekata iz perioda drugog svetskog rata, jer je nakon velikih razaranja podignuto više objekata u neovizantijskom i neotradicionalnom stilu, što mislim da je retko i u Srbiji. To preplitanje stilova je veoma zanimljivo u Smederevu.
Platforma za dalji razvoj
Antonić podseća da je poenta projekta koji je u toku povezivanje svog tog nasleđa, koje je raštrkano i u Golupcu i u Smederevu, kroz urbane prostore. Tako bi turistima bilo omogućeno da ne dođu samo na kratko na tvrđavu i produže dalje, a svaki boravak duži od dva sata znači i veliku podršku lokalnom razvoju kroz finansije, odnosno potrošnju.
Profesorka Aleksandra Đukić očekuje da studentski master radovi postanu svojevrsna platforma i polazni osnov za dalja istraživanja na projektu i razvoj turističke ponude i aplikacija.
– S druge strane, interakcija između studenata i gradske uprave Smedereva doneće nove ideje. Neki projekti su nudili čak i načine implementacije i pronalaženje fondova za realizaciju, a svakako ćemo predložiti i moguće investitore, odnosno kakav bi trebalo da bude njihov odnos, jer su često moguća i veoma produktivna javno-privatna partnerstva – zaključuje profesorka Đukić.