Ko brod u boci putuje(m)

SMEDEREVO, 31. jul 2018 – Duboko me je ganuo muzički acapella ispraćaj, koji su Oliverovi sugrađani priredili u nedelju uveče, kada su na Pjaci pesmom odgovorili na vest o njegovom odlasku. Zatim i današnji poslednji pozdrav sa sve brodovima, bakljama i aplauzima.

Lično sećanje na Olivera, Split i Dalmaciju seže daleko u prošlost.

Kao dečak, u nekoj letnjoj bašti u Vodicama, bio sam na nekoliko koraka od njega za klavirom..

Leta 1979. tri puta sam, putujući od Beograda do Makarske, vozom dolazio do Splita. Hladna voda sa česme na železničkoj stanici, kao kod kuće (stara česma u Miloša Velikog)…

Naredne godine, putovanje trajektom od Rijeke, 14 sati preko Splita do Hvara, uz gitare…

Samo nekoliko godina kasnije, Tonči nas je bratski ugostio, sa mušulama na hiljadu načina, u tom istom Splitu. Sve vrème je prisutna neka Oliverova pesma, čak i u doba nadolazećeg zla…

Nažalost, Oliver Dragojević nikada nije bio u Smederevu, ali je zahvaljujući Branislavu Banetu Neciću, ondašnjem muzičkom uredniku u Radio Smederevu, govorio telefonom za slušaoce ove radio stanice, uz pesme koje su, pokazalo se i danas, vanvremenske..

U Smederevu je u leto 1987. godine bio onaj drugi Splićanin, Zlatan. Danas poznatiji kao Džiboni. Za one koji nisu bili na tom času, pored ostalog, autor Cesarice. Obreo se u Radio Smederevu, u okviru promocije albuma Glasno, glasnije benda Osmi putnik, na sugestiju Pece Popovića, tadašnjeg urednika  u PGP RTB-u, koji je objavio ploču.

Džibo, kako mu je tadašnji nadimak bio, posle razgovora u studiju Radio Smedereva, umesto u restoranu, na svoj zahtev, kad je čuo šta se sprema za porodični ručak, ugošćen je kod majke potpisnika ovih redova. Na meniju je bio domaći pasulj.

Od tada se nismo videli i čuli, ali svih mu dabrova Ontarija, rado slušam Libar, Tempera, Cesarica…

Posle svega, verujem da miris borova i pesme Splićana/ki, ne samo mene, podsećaju na neka lepša vremena.