SMEDEREVO, 9. septembar 2018 – Nasilje je, u nekom obliku, prisutno svuda oko nas, ali često toga nismo svesni. Agresija i nasilje deo su čovekove svakodnevice od postanka do danas. Ništa nije kraća istorija porodičnog nasilja, koje sagovornica našeg portala u okviru projekta „Zidovi ćute, ti nemoj – prijavi nasilje“ dočarava na sledeći način:
– Porodično nasilje je uvek rezultat neravnoteže moći. Uvek je jedan od partnera moćniji, snažniji i želi da svoju dominaciju iskaže tako što je verbalno, fizički ili na drugi način agresivan prema žrtvi. Najčešće je žrtva žena, mada moja praksa pokazuje da su i muškarci često žrtve, tako što su izloženi verbalnom ili emocionalnom nasilju. Neretko, iz žrtve prerastaju u nasilnika, i ono što je u poslednje vreme meni privuklo pažnju jeste da deca i unuci budu nasilni prema roditeljima, odnosno babama i dedama. To se sve češće dešava, kao i agresivnost roditelja prema deci. Na sve to, kao društvo, treba da obratimo pažnju – kaže Vesna 
Emeršić, sociolog u Domu zdravlja Smederevo.
Pre dve decenije, kada je nasilje u porodici, uz druge probleme društva, stiglo u žižu interesovanja javnosti, mnogo toga se prvenstveno moralo učiniti na edukaciji – šta sve zapravo predstavlja nasilje i kako ga prepoznati. Godinama kasnije, pomaka ima, ali i prostora za dalji rad na ovu temu:
– Menja se svest žena o tome šta je sve nasilje, šta se danas prepoznaje kao nasilje u odnosu na period od pre recimo deset godina. Napokon smo došli do toga da se i jedan šamar prepoznaje kao nasilje, prepoznaje se i psihološko nasilje. I institucije su počele da se bave ovom temom što je veoma značajno. Naravno, još toga mora da se promeni, pre svega po pitanju verovanja iskustvu žene kako bi se na nasilje na vreme reagovalo. Nažalost, ove godine i sa primenom novog Zakona o sprečavanja nasilja u porodici, 23 žene su ubijene, tu je još jedna za koju se još uvek ne zna da li je u pitanju femicid, što je užasna brojka – kaže Mirjana Mitić iz Autonomnog ženskog centra u Beogradu, angažovana u radu podrške SOS telefona ove organizacije.
Kada je reč o oblicima i prepoznavanju nasilja, najmanje dilema ima oko toga da li je neko žrtva fizičkog nasilja ili ne, jer ono predstavlja svaki fizički kontakt učinjen u nameri da povredi drugu osobu. Ali, postoje psihičko, seksualno i ekonomsko nasilje. Psihičko karakterišu pretnje, zastrašivanje, neprestano kritikovanje, potcenjivanje, optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, verbalno zlostavljanje, maltretiranje… Seksualno nasilje podrazumeva svaku povredu polne slobode i morala, degradiranje i ponižavanje na seksualnoj osnovi, prisiljavanje na seksualni odnos (i u braku), silovanje. Često ga prate i fizičko i psihičko nasilje. Ekonomsko se održava kroz oduzimanje novca i vrednih stvari, kontrolisanje zarade i primanja, zabranu članu da raspolaže svojim i zajedničkim prihodima, zabranu zasnivanja radnog odnosa, nametanje obaveze stalnog podnošenja detaljnih izveštaja o trošenju porodičnog budžeta… Ukoliko je izložena bilo čemu od svega ovoga – osoba je žrtva nasilja. A nasilje ne poznaje ni pol ni godine, pa žrtve mogu biti svi (žene, muškarci, deca, starije osobe) ali su po pravilu najugroženije žene.
– Skoro svakodnevno dođe neko ko prijavi neku vrstu nasilja. Ja volim da nasilnike suočim sa tim da je to što čine nasilje. Mnogi ne shvataju da je lupanje, zastrašivanje, lomljenje stvari po kući – nasilje. Kada dođe takav muškarac on kaže: „Pa šta, nisam je udario“. Ali, psihičko nasilje ostavlja ogromne posledice, jer žrtvi, vremenom, potpuno uništava samopouzdanje, time što joj stalno ponavlja da ona ništa ne vredi, ništa ne ume, niti može da uradi sama i da bi propala bez nasilnika. Kada joj se to ponovi milion puta, ona u jednom trenutku zaista počinje da veruje da je toliko slaba da samostalno, neće biti sposobna ni za šta. Time se psihički potpuno izmeni žrtva. Najvažnija stvar je prepoznati taj trenutak, kada se u braku dešavaju neke stvari koje vam ne prijaju. I obratiti se stručnom licu za pomoć pre nego što se iskomplikuje, jer retko se dešavalo da je prvi nasilni incident „veliki“, obično tu ima drugih najava. Obično to traje godinama, povećava se intenzitet nasilja i ono se pojavljuje sve češće. I u Smederevu su žrtve mahom žene, i to mlađe, mada ima i drugačijih situacija. Mnoge vrste nasilja mi prosto i ne vidimo. Na primer, kada dete postane odrasla osoba, ali ne želi da radi, živi sa roditeljima, s punim pravom očekuje da ga i dalje izdržavaju i ljuti se kada mu potrebe nisu zadovoljene. Ali, nasilje je i kada deci ne dozvoljavate da se bave vannastavnim aktivnostima koje su njima interesantne. Kažu da nasilje nad decom nije samo činjenje, već i nečinjenje, jer se time onemogućava da se dete razvije najviše što može prema svojim prirodnim sposobnostima – poručuje Emeršić.
Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.