Izvor: Insajder.net, 27. septembar 2018 – Stečajni upravnik propale fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke Aca Mitić na ročištu pred Privrednim sudom u Požarevcu, osporio je 14,2 miliona evra potraživanja kiparskoj firmi Lisnart holding koja je kupila Gošu u aprilu 2017. od slovačkog ŽOS-a.
Ova odluka stečajnog upravnika, koja dolazi posle dokaza iznetih u emisiji Insajder „Država protiv radnika“ – mogla bi na kraju da dovede do toga da radnicima bude isplaćen makar deo zaostalih zarada od ukupno 2,1 milion evra, a državi 4,7 miliona evra koliko iznosi dug za neplaćene poreze i doprinose u periodu od skoro četiri godine.
Naime, dug prema državi i radnicima u ovom trenutku, prema istraživanju Insajdera, nije moguće naplatiti jer je fabrika ŽOS iz Slovačke, koja je bila vlasnik Goše, stavila pod hipoteku svu imovinu fabrike i to u trenutku kada je ona već dugovala i državi i radnicima.
Hipoteka je stavljena na osnovu navodnog duga koji je Goša napravila u poslovanju sa fabrikom iz Slovačke, odnosno svojim vlasnikom, i to u iznosu od 14,2 miliona evra. ŽOS je pod zalog stavio čak i kasetofon fabrike čija je vrednost procenjena na 900 dinara. S obzirom na to da nadležne institucije nisu sprovodile adekvatnu kontrolu godinama na kraju je došlo do toga da država nema načina da naplati svoja potraživanja, jer čak i kad bi se prodala imovina Goše novac bi, prema trenutnoj situaciji, otišao vlasnicima fabrike – sada kompaniji sa Kipra, Lisnart Holding, koja je u aprilu prošle godine kupila Gošu od ŽOS Trnave.
„Ja sam činjenicu da Lisnart potraživanja nije upisao u registre poslao njihovom punomoćniku advokatu Marku Popoviću. On nije reagovao, dakle nije poslao nikakvu dopunsku dokumentaciju kojim bi imao mogućnost da to moje osporavanje opovrgne. Što se tiče postupka ŽOS-a, lično smatram da je jasno da su znali za nesposobnost plaćanja, jer je u tom periodu račun Goše bio u blokadi, te je ovom pravnom radnjom sebe stavila u pogodniji položaj i time oštetila ostale poverioce“, kaže Mitić za Insajder.
Fabriku šinskih vozila Goša 2007. godine kupila je ŽOS Trnava iz Slovačke. Posle nekoliko uspešnih godina u poslovanju, fabrika počinje da pravi gubitke i od 2014. radnicima ne isplaćuje plate, a državi poreze i doprinose. Za činjenicu da radnici Goše, fabrike šinskih vozila, ne dobijaju plate skoro četiri godine, javnost Srbije je saznala tek kada se 22. marta 2017. zbog lošeg materijalnog stanja u hali fabrike obesio radnik.
Usledili su štrajkovi, tadašnji direktor, odnosno predstavnik kompanije ŽOS Trnava u Goši, napustio je Srbiju, a fabrika je prodata kompaniji Lisnart Holding koja je registrovana na Kipru. Prema istraživanju Insajdera, iza novih vlasnika zapravo stoje stari vlasnici iz Slovačke.
Krajem 2017. Goša odlazi u stečaj, a u julu zvanično odlazi u bankrot.
Nedostatak kontrole doveo do štete u budžetu
Svi događaji u fabrici šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke – od privatizacije 2007. do danas – pokazali su, prema istraživanju Insajdera, da radnici nisu morali da ostanu bez zarada, a država bez preko četiri miliona evra poreza, samo da su predstavnici nadležnih institucija radili svoj posao.
Fabrika Goša prodata je 2007.godine slovačkoj fabrici ŽOS Trnava čiji je većinski vlasnik biznismen iz slovačke Vladimir Por. Te godine Goša postaje „Izvoznik godine“, a 2008. prihodi od prodaje iznose 36 miliona evra, što je četiri puta više nego što je to bilo godinu dana ranije.
Međutim, slika savršenog poslovanja i uspešnog izvoza počela je da se urušava već 2009, a svaka naredna godina za Gošu je bila sve teža. Prema istraživanju Insajdera, vlasnik Vladimir Poor je Gošu godinama zaduživao, pritom je učinivši potpuno zavisnom od mnogobrojnih firmi u njegovom vlasništvu.
Firme u vlasništvu slovačkog biznismena u poslovima koje je radila Goša, javljale su se i kao dobavljači materijala potrebnog za izradu vagona, ali i kao posrednici u poslovima Goše sa drugim kompanijama. Praktično, ŽOS je Gošu koristio kao svog podizvođača za poslove koje slovačka firma nije stizala da završi, dok je Gošine radnike koristila kao jeftinu radnu snagu.
Sve to je uticalo da Goša sve više duguje, a sve manje zarađuje. Zbog toga, kako je pokazalo istraživanje Insajdera, slovački vlasnik još 2013. godine, nakon prve blokade računa, donosi odluku da se izvuče iz Goše, potpisavši Sporazum sa Gošom o priznanju i otpisu dugova.
Ovim sporazumom utvrđeno je da Goša svojim vlasnicima fabrici ŽOS iz Slovačke u tom trenutku, u januaru 2013, duguje 10, 5 miliona evra koje treba da otplati u 11 rata do kraja 2014. godine
Istovremeno, dok je Goša u blokadi, slovački vlasnici odlučuju da obezbede svoja potraživanja i 2014. stavljaju hipoteku na skoro svu imovinu Goše i zaloge na opremu.
Pod zalogom kasetofon od 900 dinara, makaze, pumpe, testere…
Prema dokumentaciji do koje su došli novinari Insajdera, na spisku imovine koju je slovački vlasnik praktično zalogom preuzeo nalazi se čak i audio kasetofon procenjene vrednosti 900 dinara. Osim audio kasetofona, što je pokazatelj da je stavljena zaloga bukvalno na sve, na spisku ostale imovine koja je pod zalogom vlasnika iz Slovačke, odnosno sa Kipra, jeste i upravna zgrada, Muzej “Goša”i praktično svi objekti, kao što je na primer nadstrešnica za koju se navodi da je srušena.
Iste 2014. Goša prestaje da isplaćuje zarade radnicima, a državi poreze i doprinose, a rezultat svega toga je da je dug Goše u novembru 2017, kada je proglašen stečaj, prema radnicima i državi iznosio skoro 7 miliona evra.
Međutim, s obzirom da ŽOS, a sada Lisnart Holding koji je 2017. godine kupio Gošu, ima zaloge na čitavoj imovini zbog čega je obezbeđeni poverilac, država i radnici trenutno nemaju gotovo nikakve šanse da naplate svoja potraživanja.
Upravo zbog ovakvog manevra vlasnika koji je stavio zaloge na svu imovinu Goše, Poreska uprava kasnije nije mogla da izvrši prinudnu naplatu poreza.
Kako se navodi u odgovoru Poreske uprave Insajderu, zbog toga što je imovina Goše bila „opterećena višestrukim milionskim hipotekama u korist drugih prioritetnijih poverilaca“, Poreska uprava je mogla samo da preduzima mere prinudne blokade računa. Međutim, s obzirom da je Gošin račun već bio u blokadi, Poreska uprava nije imala mehanizam da sankcioniše Gošu niti njene vlasnike.
Aktuelni ministar za rad Zoran Đorđević odgovarajući na pitanja Insajdera svu krivicu za propast Goše prebacio je na period od 2007. do 2010. godine.
Ipak, iako je krivica prethodne političke nomenklature na vlasti nedvosmislena, to ne amnestira odgovornosti onih koji od 2012. godine upravljaju državom.
Upravo 2013. godine Goša ulazi u blokadu iz koje nikada nije izašla, iste godine slovački vlasnik potpisuje sporazum sa Gošom o priznanju i otplati duga, a 2014. stavlja hipoteke i zaloge na svu imovinu Goše. Takođe, upravo 2014. Goša prestaje sa isplatom zarada radnicima i poreza i doprinosa državi. Za sve to vreme država je bila samo nemi posmatrač.
Zbog svega toga Goša jeste primer na kojem se najbolje vide sve slabosti sistema u kojem se zakoni ne poštuju i u kojem poslovanje u privatnom sektoru može biti nekontrolisana siva zona. Politikantstvo i prebacivanje odgovornosti, od koga god da dolazi, neće pomoći u tome da se sistem promeni, a neke buduće „Goše“ preduprede.
