Nema vlasnika, nema fabrike ribe, ostali samo radnici

SMEDEREVO, 20. novembar 2018 – Pred zatvorenom kapijom nemačke fabrike ribe u Smederevu, juče se okupilo desetak radnika. To je maltene polovina onih koji su se doskora tu vodili kao zaposleni. Sada, po svemu sudeći, nisu ni u tom statusu – samo nema ko to da im saopšti; predstavnici vlasnika nisu tu, a dojučerašnji nadređeni se ne javljaju na telefone. Nije mogla da ih nađe ni Inspekcija rada, koja je po pozivu radnika došla, i oni su, baš kao i novinari, „poljubili vrata“ iza kojih nema čak ni čuvara. Po rečima radnika, više nema ni mašina, i one su odnete, videli su kada su tovarene.

Da li je ovo i definitivan neslavan kraj pompezno najavljene strane investicije, fabrike ribe iz koje će “najbolja riba da ide u ceo svet“? Baš to je 25. februara 2016, na svečanom otvaranju rekao tadašnji premijer Aleksandar Vučić. Tada je najavljeno i zapošljavanje 300 radnika u „ServFudu“, koje nikada nije ostvareno; od maksimalnih osamdesetak, koliko je u jednom momentu radilo, zaključavanje kapija je dočekalo 25 zaposlenih. A i oni su radili na ugovore koji im ističu u januaru naredne godine.

– Sad oni verovatno čekaju da nam ti ugovori isteknu i da nemaju više nikakve obaveze – kaže jedna od radnica ispred zamandaljene kapije.

Od 15. marta ove godine ne rade, ugovori kako bi kome istekli, nisu bili produžavani, objašnjavaju okupljene radnice. Mesecima nisu primale plate, da bi potom krajem juna potpisale nove ugovore, sa novom firmom, koja je, navodno, preuzela posao. Ispostavilo se da ugovori glase na staru firmu, ali niko nije pravio pitanje, daj šta daš, samo da se radi, da se primaju plate. Najavljeno je i da će u septembru ponovo početi proizvodnja, da bi im, kada je septembar došao, bilo rečeno da je novi vlasnik odustao.

– Zavlačili su nas, pregovara se sa novim vlasnikom, biće proizvodnje… I ništa! Da fabrika neće da radi saznali smo od poslovođe, a i on je dobio otkaz, preko Vibera nam je javljeno.

Jedino dobro je što su u međuvremenu dobile šest zaostalih plata. Ostali su im dužni dve. Ono što nije dobro je što su sada praktično „ni na nebu ni na zemlji“; vode se kao zaposlene tako da ne mogu da se prijave kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Posebno su pogođene dve trudnice među njima, koje ne mogu da ostvare nijedno od prava koje im sleduju. Kao i ostali doskora zaposleni vode se kao zaposlene — u firmi koja, očigledno, ne postoji, bar ne na toj adresi.

Kako se dozvolilo da nemački investitor, kome je halu od oko 4 hiljade kvadrata izgradilo Smederevo, ode bez reči – nikome od radnika nije jasno. Ugovor o korišćenju hale je sklopljen na pet godina, izgrađeno je i oko  dva i po kilometra pristupnih puteva i kompletna infrastruktura da bi investitor, nemačka PTC Grupa, mogla da posluje na ovoj lokaciji. Po informaciji koju je „Insajder“ dobio iz smederevske Gradske uprave, „ServFud“ je platio zakupninu do sredine maja ove godine, ukupno 32.623.042 dinara.

Investitor se, podsetimo, kada je fabrika otvarana, obavezao da u startu uloži dva miliona evra u opremu, a u jednom momentu su čak tvrdili da je uloženo i svih šest. Sve to, ipak, nije bilo dovoljno da se proizvodnja u Smederevu nastavi.

Da li će i kakav nastavak imati čitava ova priča – ostaje da se vidi.

Foto: N. Pavlović & podunavlje.info