SMEDEREVO, 22. januar 2019 – Jedna od retkih žena stručnjaka za kočionu opremu železničkih vozila u Srbiji je Biljana Mutavdžić, direktor Pogona za remont kočione opreme železničkih vozila u smederevskom Želvozu.
„U Želvozu sam jedina žena mašinski inženjer i zadužena sam za problematiku kočnica u specijalizovanoj radionici KO2. Radionica funkcioniše od osnivanja same fabrike, početkom XX veka, jer je kočnica sastavni deo, i slobodna sam da kažem, jedan od najosetljivijih delova vagona koji direktno utiče na bezbednost saobraćaja.“
Prema njenim rečima, svi delovi kočionog sistema na vagonima se demontiraju i donose u specijalizovanu radionicu, gde se vrši defektaža i, njihova popravka. Ugrađuju se originalni delovi proizvođača samih uređaja kao što su MZT-EKA, KNORR, Dako, a sve u zavisnosti koji je sistem kočnice ugrađen na vagonu.
„Kako je tekao razvoj kočnice na vagonu, morali smo da pratimo tendencije razvoja i da osavremenjujemo i takozvane ‘probnice’, odnosno simulatore kočionih elemenata vagona u malom. Kad se popravi jedan uređaj, stavi se na simulator koji daje realne i identične uslove koje daje taj uređaj i na vagonu, tako da finalni proizvod mora da bude apsolutno za eksploataciju bezbedan. Proces je propraćen mernim listama, internom kontrolom, a po zahtevu kupca i eksternom, kada je naručilac posla prisutan prilikom ispitivanja.“
Paralelno sa ovim, tim kojim rukovodi ova inženjerka, radi i identičnu popravku podvagonskog sistema.
„To se radi i na dizalici i na kanalu, sve u cilju maksimalne bezbednosti uređaja – zamena istrošenih delova, gumenih delova, ono što je oštećeno, da li usled korozije, jer je sama eksploatacija dosta surova i mora da se izvrši detaljna kontrola do najsitnijih delova. Uslovi bezbednosti su na prvom mestu.“
Ona objašnjava da je radionica na ovoj lokaciji od 2003. godine i da je do sada dosta postignuto na osavremenjivanju opreme i mašina, samih probnica, kada su u pitanju elektronski davači ali i softver koji upravlja probnicama.
„Po privatizaciji Želvoza, dodatno je intenziviran proces osavremenjivanja same elektronike, a počeli smo izgradnju i novih probnica. Jednostavno, moramo da pratimo evropske tendencije u ovoj oblasti, kako bismo bili konkurentni na tržištu. Uostalom, u prilog tome, dobili smo sertifikate, prvo od naše Direkcije za železnicu, da možemo da remontujemo teretne vagone preduzeća nastalih iz Železnica Srbije. Takođe, posedujemo sertifikat ECM, koji nam omogućava da remontujemo teretne vagone privatnih operatera u Evropi, a uveliko se radi na dobijanju VPI sertifikata, koji pruža mogućnost održavanja kola velikih privatnih operatera u Evropi. Reč je o skupu veoma uticajnih privatnih operatera i taj sertifikat, koji bi trebalo da poveća i obim proizvodnje i dodatno da obezbedi nova radna mesta i u našoj radionici, veoma nam je važan.“
Što se tiče radne strukture zaposlenih u našem pogonu, to su isključivo kvalifikovani majstori, VKV tehničari – bravari sa položenim specijalističkim kursevima, i sa ogromnim iskustvom od dvadesetak godina staža.
„Nastojimo da novim kadrovima prenesemo upravo ovo neprocenjivo iskustvo i znanje. Za razliku od drugih celina i zanimanja gde, recimo, uz uputstva bravar može da radi i bez iskustva, jedino na kočnici morate da imate i formalno i praktično obrazovanje, koje je nekada postojalo kod nas, u okviru ŽIŠ-a. Ovde su se obavljale obuke kočničara, da bi dobili i praktična znanja. U planu je da obnovimo i taj segment, pošto trenutno mladi kadrovi, za kočnicu, mogu da se obučavaju jedino na Visokoj železničkoj školi u Beogradu.“
Šta je bilo presudno da se osoba ženskog pola opredeli za fabriku, radionicu, mašine…
„Potičem iz železničarske porodice, tako da je logično bilo da prvo završim mašinstvo. Još dok sam studirala, nekako sam zavolela kočnicu. Posle je sve sled nekih prirodnih okolnosti da dođem ovde da radim. U specijalizovanoj radionici sam 23 godine. Naravno, pre toga, kao mlad inženjer sam prošla sve pogone i celine, ali sam se opredelila upravo za kočnicu. Nekako mi je oduvek bila interesantna za rad, uvek novi izazovi, novi problemi interesantni za rešavanje, što meni, kao inženjeru, pruža mogućnost da iznova ispitujem svoje znanje i pronalazim nova rešenja. Moj savet mladima je, naravno i ženama inženjerima, da ukoliko žele da im prenesemo bogato iskustvo i znaje, da dođu u Želvoz. Uslovi rada su na zavidnom nivou, pridaje se dužna pažnja bezbednosti na radu. Opredeljenje Želvoza 026 je konstantno osavremenjivanja opreme, mašina i alata, kao i rad na poboljšanju svih potrebnih uslova za kvalitetan rad zaposlenih“, zaključila je Biljana Mutavdžić, direktor Pogona za remont kočione opreme železničkih vozila u smederevskom Želvozu.