SMEDEREVO, 30. januar 2019 – Kvalitetna antikorozivna zaštita jedan je od osnovnih preduslova za obezbeđivanje dugotrajnosti materijala i konstrukcija, pa se tako u ovom pogonu smederevskog Želvoza, koji predstavlja lice finalnog proizvoda koji izlazi iz fabrike, pridaje posebna pažnja, pre svega, ulaganjem u kvalitetne kadrove i uslove rada.
Naš sagovornik je mladi stručnjak, Ivan Stanojević, inženjer hemijske tehnologije, koji je u Želvozu zadužen da rukovodi Službom antikorozivne zaštite. U Želvozu je tek dvadesetak dana, a javio se na oglas pročitavši tekst o fabrici na portalu Podunavlje.info.
“Srećom sam pročitao u vašem mediju da su ovoj fabrici potrebni radnici, javio se na oglas i, evo, ovde sam od početka godine. Rukovodstvo fabrike mi je ukazalo poverenje kao mladom stručnjaku i ja, jednostavno, moram da opravdam očekivanja i nastojim da se adaptiram u novu sredinu i, istovremeno, unapredim ovu celinu kako bi bila za primer, ne samo u Želvozu, već i šire”, kaže ovaj mladi inženjer.
On pojašnjava da službu kojom rukovodi, čine lakirnica i peskara, gde se skida prethodna korozija kvarcnim peskom i priprema površina za dodatnu obradu u lakirnici, dalje se nanosi namaz antikorozivne zaštite i čitav proces se završava farbanjem.
“Ne postoji nijedan proizvod koji izlazi iz Želvoza a da nije prošao kompletan proces zaštite metala, bilo da su u pitanju stari ili novi metali, poput kontejnera i stranica za ino partnere, prolaze isti postupak zaštite – peskarenje, osnovna zaštita, završna zaštita, zaključno sa farbanjem.”
Stanojević objašnjava da Želvoz, za razliku od drugih remontera, ima specijalizovanu komoru za farbanje sa regulisanjem temperature, jedinstvenu u regionu u kojoj može da se farba i na minus 20 stepeni, dužine 30 metara, za lakiranje i farbanje u zaštićenim uslovima železničkih kola, ali i autobusa, traktora, pa i putničkih automobila. Napominje da za farbanje koriste sve vrste premaza, i vodorastvorive i epoksi boje, na limu debljine od 40 do 350 mikrona.
“Trenutno radimo više programa, za Infrastrukture železnice Srbije, teretne vagone Eamnos za Bugarsku, stranice teretnih vagona za Sloveniju, kontejnere za Poljsku i putničke vagone za Željeznice Crne Gore. Svaki vagon je priča za sebe i primenjuju se, shodno tome, posebne procedure, kao i specifične prema zahtevima kupca. Na primer, novi proizvodi, poput kontejnera, prolaze kompletan proces zaštite, od peskarenja, osnovne zaštite, međupremaza, završnog premaza specijalnim bojama koje imaju otpornost i na kiseline, ’slane’ vode, visoke temperature, i specifične uslove transporta, pa se primenjuje i posebna tehnologija.”
Prema njegovim rečima, svakim danom se povećava obim poslova, povećana je i potreba za radnom snagom, pa je sugerisao nezaposlenim radnicima, posebno lakirerima da dođu na razgovor.
“Bili ste očevidac da su došla dvojica iskusnih majstora, možda najboljih u ovoj branši, i oni počinju da rade odmah, od sutra”, rekao je Stanojević i dodao da je bitno samo da ljudi hoće da rade, a u Želvozu ima dovoljno posla i za iskusne, ali i za radnike bez iskustva.
Uuslovi za rad su, kako kaže, iznad standarda za ovu vrstu poslova, temperatura u specijalizovanoj komori je konstantna, od 10 do 15 stepeni, i leti i zimi. Bezbednost, zaštita i briga o zdravlju radnika u antikorozivnoj zaštiti su na visokom nivou, tvrdi rukovodilac – na radnom mestu su obavezna zaštitna odela, maske i ostala zaštitna oprema i, što je najvažnije, nema improvizacije, poštuju se zakonske norme i propisi.
Politika rukovodstva fabrike je da se koriste najkvalitetniji materijali, bez obzira da li su u pitanju teretni ili putnički vagoni, kontejneri, stranice, ističe naš sagovornik i dodaje da je to stav kompanije, a rezultat je da na više od 500 obrađenih vagona, samo za firmu Infrastruktura železnice Srbije, nije stigla nijedna reklamacija na antikorozivnu zaštitu, što je po njegovom mišljenju, dobra referenca za buduće poslove.
“Antikorozivna zaštita je posao koji se vidi, odslikava finalni proizvod i kompletno urađen posao”, kaže Ivan Stanojević ,rukovodilac Službe antikorozivne zaštite, i zaključuje da mu je u Želvozu pružena velika radna i životna prilika i da tu šansu želi da iskoristi.
“Svestan sam da živim svoj san – u ovom gradu sam rođen, u njemu sam odrastao i u njemu mi je omogućeno da radim posao koji volim i za koji sam se školovao. Ima li bolje od toga?”