SMEDEREVO, 12. februar 2019 – Pozorišni i filmski reditelj Gorčin Stojanović govorio je sinoć na tribini „O umetnosti“ u Smederevu. Nakon tematske večeri, prokomentarisao je za Podunavlje.info aktuelne događaje u Srbiji, iz ugla umetnika.
Građanski protesti
“Delim to građansko nezadovoljstvo i uverenje da je potrebno nešto učiniti. Da skratim priču, dve stvari su važne po mom osećanju. Pravedni izborni uslovi i sloboda štampe. Ništa više. Mislim da su to dve stvari na koje je potrebno fokusirati i to izboriti. To su dve osnovne stvari kako bi se došlo do ‘nulte’ situacije”, ocenio je Stojanović.
Sve drugo smo prošli, bili smo, videli smo
“Autoritarni poredak nikad nije, po mom osećanju, uverenju i iskustvu, i literarnom I životnom, posledica nečije snage, nego slabosti demokratije. Tome nas je naučio Vajmar, da ne idemo dalje. Prema tome, ojačati to i napraviti mehanizme da se ta stvar – pokvarena demokratija, trula demokratija, dovodi do autoritarnosti. Nije autoritarnost nešto što je samo po sebi stiglo da ugrozi ‘divnu I čistu’ demokratiju… Pitanje krivice, ko je kriv, ko je odgovoran, uopšte nije to pitanje. Osnovne poluge demokratskog društva – slobodni izbori, sloboda štampe, nešto su zašta se valja izboriti.”
Vreme je da govore oni koji ćute
“Mislim da su građanski protesti za ove koji ćute. Nemam ništa protiv, dapače. Odšetam kad mogu, ne mogu uvek, ali nemam sklonost da se obraćam. Ne zato što se nečeg plašim, nego baš naprotiv. Sad je vreme da govore oni koji ne govore inače. Ne zato što su konformisti, nego zato što jednostavno nemaju priliku da govore. Ili su došli do nečega, konačno su nešto razumeli. Mislim da je njihovo vreme, nije moje vreme. Nema potrebe za tim.”
Repolitizacija građana
“Sve i da se ništa ne dogodi, dogodilo se. Generalno, za mene je ovo repolitizacija Srbije I građana Srbije. Bili smo nekih 4-5 godina u nekoj nepolitičkoj, apolitičnoj sferi, a sad smo ponovo u političkoj sferi. Čovek mora biti biće koje je prema drugima, prema zajednici odgovorno. Ili se isključiš iz te zajednice, ideš u manastir, u drugu zemlju, ili izvršiš samoubistvo, ili obaviš šta već ima da se obavi da bi se izašlo iz neke zajednice. Kad si u zajednici, ti imaš obavezu.. To nije pitanje da l’ ‘oćeš il’ nećeš. To je prosto tako. Kao kad imate dete, vi prosto morate nahraniti to nemoćno stvorenje. E, sad, ako je neko neodgovoran, pa to ne shvata, tako će I živeti.”
Proces emancipacije
“Dakle, mi smo, građani su ti koji nešto omogućuju I onemogućuju. Ovo je sada proces emancipacije građana, ljudi koji su se malo setili da su građani. Za mene je to sada dovoljno. Kako će biti, to niko ne zna. Ova vrsta režima, koji mi živimo, su ona vrsta sistema koji se ne mogu zaustaviti I koji postaju sve gluplji I gluplji. Cela kontra parada, koje smo sada svedoci, je direktno gorivo za ovo. E, sad, kad bi autoritaran čovek imao višak znanja I svesti, ne bi bio autoritaran, sada, u 21. veku.”