FOTO: V. ŽIVOJINOVIĆ / RAS SRBIJA
Izvor: blic.rs, autor: Branka Gajić, 5. mart 2019 – Ana i Đorđe Popović gaje sokolove i jastrebove, i to iz velike ljubavi i uz ogroman trud. Sanjaju, kažu, da uzgajaju i konje i pse i da žive na planini – slobodni i u harmoniji s prirodom.
U smederevskom naselju Leštar, u prostranoj porodičnoj kući, Ana Popović živi s mužem Đorđem i decom Milicom (6) i Ilijom (2). Ostalo joj je nekoliko ispita na ekonomiji, ali je rešila da iskoristi umetničke sklonosti. S prijateljicom Valentinom, svojim Đorđem i jetrvom Ivanom počela je da pravi unikatne, ručno rađene ženske tašne. To je lepo, ali nije neobično kao njena druga ljubav – ona prema pticama. Uzgaja sokolove i veruje da će to jednog dana postati ozbiljan posao. U njenom dvorištu na specijalnim postoljima mirno stoji pet ptica grabljivica. Nismo ih razaznavali dok nam Ana slikovito nije objasnila da su oči sokola crne, a jastreba narandžaste, da je prvom glava okrugla, drugom trouglasta, da je jastreb inteligentan, a soko toliko savršen i brz da mu pamet i ne treba.
PERSA DIVLJAKUŠA
– Ovo je Persa, jastreb kokošar, opasna je ženka i prava divljakuša. Tu je i miroljubivi soko Čeda, zatim Roki, koji je ime dobio pošto je preživeo pravi bokserski nokdaun posle udarca u prozor, a Moki je desperados i kauboj od vrste koja se jako vezuje za čoveka i može da se drži u kući umesto papige – predstavlja nam Ana (33) svaku pticu ponaosob.
Za razliku od tog pitomog kauboja, dodaje, sokolica Guja je baš ljuta, otud joj i ime, a mešavina je sivog, severnog i stepskog sokola. A Čiki – on je pravi pravcati sivi soko, onaj iz epskih pesama.
FOTO: V. ŽIVOJINOVIĆ / RAS SRBIJA
Čudimo se kako svi odreda mirno stoje i gotovo ne obraćaju pažnju na nas. Svi, osim Perse, zaštitnice jata, koja maše krilima i gleda popreko. Ana objašnjava da ptice nisu opasne kad su dobro vezane posebnim kanapom. Ipak, upozorava nas da ne pravimo nagle pokrete.
U neznanju mislimo da im je hladno dok tako mirno stoje napolju, a Ana nas smehom ubeđuje u suprotno. Gospodari neba i visina vole sneg i hladnoću, a teže podnose letnje vrućine i komarce.
KOMARCI ULJEZI
– Sokolu komarac zaražen virusom najčešće dođe glave. Naša Persa je jedna od retkih koja je pobedila ujed tigrastog komarca. Otad je ovako goropadna. Sokolovi su otporniji, dok jastrebovi padaju kao pokošeni, a malo se zna da od toga nastrada puno drugih ptica u prirodi, najviše kobaca – priča znalački.
Doskora su imali i jednu vetrušku, vrstu sokola koja se dosta prilagodila pa živi i u gradovima. Našli su je povređenu, izlečili i pustili u prirodu.
– Zanimljiva je to ptica. Gnezdi se u šupljinama visokih zgrada, hrani se sitnim glodarima, poljskim miševima i voluharicama, a ukoliko njih nema, loviće vrapce, senice ili štiglice. Lovi tako što lebdi u vazduhu osmatrajući plen na zemlji, a onda se naglo spušta na nižu visinu. U trenutku ponovo zastane, još jednom osmotri plen i munjevito kreće u napad – objašnjava Ana.
VOLE STOMAKOM
Cela priča s pticama počela je slučajno. Anin dever Bojan dobio je na poklon sivog sokola, doneo ga kod brata i snaje pa su kroz priču rešili da počnu ozbiljno da se bave pticama grabljivicama s idejom da jednog dana od toga naprave posao. Ana je tu da ih hrani, pazi da se ne povrede, da ne umrse kanap kojim su vezane, da ih pomazi, a dresurom se bave Bojan i Đorđe uz pomoć prijatelja Igora.
FOTO: V. ŽIVOJINOVIĆ / RAS SRBIJA
– Briga o ovim pticama je posao od 24 sata i traži punu posvećenost. Teško da jedna osoba može da iznese sve te obaveze, a meni je pripala ona najlepša, jer mene najviše vole – šali se Ana, provocirajući muški deo svog tima.
– U pravu je koleginica i dobro zna da se agresivne ptice ne umiruju ljubavlju, već mesom. One vole stomakom i pamte svaki postupak čoveka, ali ako se s njima ne radi, lako podivljaju. Ptica grabljivica je najsrećnija kada lovi – odgovara istom merom Igor, koji s prijateljima svakodnevno izvodi sokolove na trening.
Od Bojana saznajemo da dresirane ptice mogu biti ljubimci, lovci i takmičari, ali da je u poslovnom smislu dobar i uzgoj sokolova za prodaju i za biološku zaštitu. Oni se kao ekipa trude da pokriju sve ove aspekte i veruju da su na pravom putu.
– Biološka zaštita znači da se jastrebovi koriste u velikim proizvodnim sistemima, velikim halama u koje uđu druge ptice koje nanose veliku štetu proizvodnji… Sokolovi su bolji za otvoreni prostor, jer njihovo prisustvo rasteruje čvorke, gačke, vrane i čavke koje mogu da opustoše voćnjake, poljoprivredne plantaže ili da blokiraju aerodrome – pojašnjava Bojan.
SNOVI O PLANINI
Neuki u ptičjim stvarima, pitamo ih gde su one kapice koje u filmovima viđamo na glavama dresiranih sokolova. Ana s osmehom odgovara kako razmišlja da i njih počne da pravi.
– Moćno izgleda soko sa skupocenom kukuljicom na ruci šeika koji ulazi u svoj avion. Te kapice smiruju ptice i neutrališu spoljne nadražaje koji mogu da ih uplaše. Naše kapice su jednostavne i stavljamo ih samo tokom transporta na trening – priča Ana.
Velika je ovo priča i veliki su snovi ovih mladih ljudi koji obožavaju životinje. Ana sanja da se jednog dana presele na planinu, da ima svog konja, a do tada se, osim pticama i tašnama, s istom ekipom bavi uzgojem srednjoazijskih ovčarskih pasa.
– Sa životinjama je uvek lepo, ali je uzgoj veliki posao i velika odgovornost. Naročito kada sve radite po propisima, s papirima, registracijama, prstenovima… Mi sve radimo iz ljubavi, ali smo svesni da samo ogromnim radom to može da postane i ozbiljan posao od kog će naše porodice moći da zarađuju za život kakav želimo da živimo. Slobodni i s prirodom – zaključuje ova preduzimljiva mlada žena.
Da su na pravom putu, uverili smo se kada su nam dali trenersku rukavicu i na ruku spustili Mokija. Stajao je mirno, a onda je na lagani pokret ručnog zgloba počeo da širi krila, baš kako su ga naučili. Osetili smo sve osim straha. Čista, divlja lepota.