Srbija ima nultu toleranciju na proizvodnju i trgovinu genetski modifikovanim organizmima, tvrdi ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Branislav Nedimović
Izvor: bbc.com, autor: Marija Janković, 14. mart 2019 – Genetički modifikovana hrana – ovaj pojam prvi put će se pojaviti u nekom srpskom zakonu, ukoliko poslanici ove nedelje usvoje izmene Zakona o bezbednosti hrane.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ponovio je staru izjavu, poput one koju je dao u maju 2017. godine kada je u Beogradu održan protest „Srbija bez GMO“.
„Srbija ima nultu toleranciju prema GMO proizvodnji i trgovini hrane.“
Još od 2009. godine, u Srbiji je na snazi Zakon o genetički modifikovanim organizmima (GMO), kojim se apsolutno zabranjuje njihova proizvodnja, promet i prodaja.
Međutim, protivnici GMO smatraju da će izmenama drugog zakona, o bezbednosti hrane, „na mala vrata“ biti omogućeno prisustvo proizvoda koji sadrže ove sporne sastojke.
Među najglasnijim protivnicima izmene zakona je samostalni narodni poslanik Miladin Ševarlić, doskorašnji član poslaničkog kluba Dveri.
„Vlast nam tvrdi da Srbija neće na mala vrata uvesti genetički modifikovane organizme, ali su uveli pojam GM hrane. Za koju nam niko nije dao objašnjenje – šta to znači“, kaže Ševarlić za BBC na srpskom.
Šta se menja u zakonu i zašto
Zakonom o bezbednosti hrane se definiše podela nadležnosti između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja u pogledu kontrole robe koja se nalazi u maloprodajnim objektima, rekao je Nedimović na sednici Skupštine dok je branio zakon.
Uvodi se i Direkcija za nacionalne referente laboratorije, koja bi trebalo da bude vrsta kontrolnog mehanizma za sve ostale akreditovane laboratorije za kontrolu hrane.
Narodnim poslanicima i aktivistima koji se protive zakonu sporan je poslednji deo člana 5 Zakona o bezbednosti hrane.
Prema članu 5 zakona, hranom se smatra:
- hrana životinjskog porekla
- hrana biljnog porekla
- mešovita hrana koja sadrži sastojke biljnog i životinjskog porekla
- hrana ni biljnog, ni životinjskog porekla (mineralne materije, so)
- nova hrana
- genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje, kao i hrana za životinje dobijena od genetički modifikovanih organizama u skladu sa posebnim propisom
*Predlog zakona o bezbednosti hrane
Genetički modifikovana hrana – novi pojam u srpskoj zakonodavstvu
Šta kaže vlast, a šta opozicija
Sporni član zakona ne tretira niti reguliše GMO ili GM hranu, tvrde za BBC iz Ministarstva poljoprivrede.
„GM hrana je samo navedena u zakonu kao vrsta hrane koja teorijski postoji“, kažu.
„To ne znači ni promet ni proizvodnju GMO. Dodato je još i da se ta hrana reguliše u skladu sa posebnim zakonom, a to je upravo Zakon o GMO, koji brani i proizvodnju i promet genetički modifikovanih organizama.“
Zelena stranka zatražila je od Vlade Srbije da iz procedure povuče predlog zakona, jer smatraju da „omogućava proizvodnju i uzgajanje štetne, po zdravlje i život opasne, genetički modifikovane hrane“.
„Svako uvođenje GMO direktan je atak na zdravlje građana Srbije, ali i na ekonomske potencijale naše poljoprivrede i ekonomije“, kaže predsednik Zelene stranke i poslanik Goran Čabradi.
On navodi da bi Vlada „umesto što podstiče uništavanje srpske poljoprivredne proizvodnje predlaganjem loših zakona, trebalo da radi na stvaranju uslova za što masovniju proizvodnju organske hrane koja je izuzetno tražena na svim svetskim tržištima“.
Šta misli struka
U Srbiji se poslednje tri decenije govori o Monsantu, najvećem svetskom proizvođaču GMO, a u njihovoj fabrici u Americi je pre tačno 29 godina bio i tadašnji pomoćnik ministra poljoprivrede bio i agroekonomista Milan Prostran. Umeđuvremenu je izašao iz politike.
„Nisam ni tada bio za GMO samo iz ekonomskih razloga. Jer nam se više isplati da prodajemo svoje poljoprivredne proizvode kao organske.
„Novi zakonski okvir se, za sada, drži tih načela, ali je bitno da se poveća kontrola. Jer, Srbija već uvozi svinjsko meso iz zemalja koje svoje svinje hrane sa GMO.“
Iz Privredne komore Srbije više puta su upozoravali da u Srbiju nelegalnim putem ulazi svinjsko meso iz Brazila, Argentine i drugih zemalja.
groekonomista Vojislav Stanković za BBC na srpskom kaže da je „neophodno da Srbija dobije uređenu nacionalnu laboratoriju, kao nadzorni organ sastavljen od medicinskih stručnjaka, agronoma, agroakonomista, ali i biologa i pravnika.“
„Govorimo o GMO hrani, a ne kontrolišemo i regularnu stočnu hranu. Mi zapravo nemamo sistem koji će utvrditi da li u Srbiju uopšte ulazi genetički modifikovana i obrađena hrana.
„Zato se ne slažem sa izjavom ministra Nedimovića o čuvenoj nultoj toleranciji.“
Stanković kaže da ne vidi „mogućnost da se ovim zakonom, kakav je sada predložen, u Srbiji dozvoli GMO ili GM hrana“:
„Ukoliko se striktno primenjuje zakon, ovo nije zeleno svetlo za GM hranu.“
GMO i GM hrana – gde je razlika
Genetički modifikovani organizmi su biljni ili životinjski organizmi sa modifikovanom DNK.
Genetički modifikovana ili biotehnološka hrana je ona koja u sebi sadrži genetički modifikovane organizme.
Zakon o genetički modifikovanim organizmima Republike Srbije GMO definiše kao: „organizam čiji je genetički materijal promenjen metodama savremene biotehnologije“.
Iako je zabranjen promet i prodaja, Zakon delom toleriše prisustvo poljoprivrednog proizvoda biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9 odsto primesa GMO, kao i seme koje sadrži do 0,1 odsto GMO.
Prva genetski modifikovana biljka je paradajz koji je prodat 1994. godine. Najčešće genetički modifikovani organizmi su kukuruz, soja, uljana repa, krompir, pamuk i paradajz.
Evropsko zakonodavstvo zahteva da organizmi koji su genetički tretirani budu posebno označeni. Države kod kojih je obavezno označavanje GMO: Srbija, Filipini, EU, Švajcarska, Australija, Novi Zeland….
Među državama kod kojih nije obavezno označavanje GMO su Rusija, Kanada, Argentina i Brazil.
Srbija i Svetska trgovinska organizacija
Jedan od uzroka zabrinutosti da će vlasti u Srbiji promeniti stav prema GMO je navodno uslovljavanje članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO)promenom zakona o GMO.
Srbija je još 2005. godine pokrenula proces pregovora o članstvu, što je i jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji. Članstvo u STO bi Srbiji omogućilo pristup pod jednakim uslovima tržištu koje broji oko sedam milijardi ljudi – čak 99 odsto svetske trgovine.
Članstvo, međutim, reguliše i opšta pravila trgovine i uvodi obavezujuće načelo – u zemlji članici ne sme da postoji opšta zabrana trgovine bilo kog proizvoda.
Sa tim je u suprotnosti postojeći Zakon o GMO, te stručnjaci tvrde da bi izmena ovog akta, u skladu sa standardima Evropske unije, temeljno ograničavajućim prema GMO, mogla da doprinese prevazilaženju ove prepreke.
Soja, najveća GMO dilema
Soja je biljka koja čini više od polovine svih gajenih uljarica na svetu i stoga jedan od najčešćih „osumnjičenih“ kultura na kojoj se vrši genetska modifikacija.
Proizvodnja ove biljke porasla je više od 10 puta poslednjih decenija i gaji se na oko šest posto ukupnog poljoprivrednog zemljišta na svetu – zbog širokog raspona upotrebe – od hrane za ljude i životinje, do farmaceutske industrije.
Najveći proizvođači u svetu su Sjedinjene Američke Države, Brazil i Argentina, dok Evropa daleko kaska.
Srbija je, zahvaljujući tradicionalnom uzgajanju soje, jedna od pet najvećih proizvođača u Evropi. Osvajanju tržišta je doprinela činjenica da se soja uzgaja organski, bez prisustva genetski modifikovanih organizama.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, inspekcije redovno kontrolišu uzgoj i proizvodnju soje. Sumnjivi primerci pronađeni su na manje od jednog procenta zasađenih useva.