KOVIN, 17. mart 2019. Izvor: kovinac.rs – Sinoć je, pred par stotina građana, održan peti po redu protest „Jedan od pet miliona“ u Kovinu. Prisutnima su se obratili Kovinka dr Jelena Topalović, pokrajinski poslanik Nebojša Novaković i poznati beogradski novinar i kolumnista Slaviša Lekić.
Kolona je prošla pored sedišta Srpske napredne stranke gde su protestanti uzvikivali „lopovi, lopovi“, a već tradicionalno zadržavanje ispred zgrade SO Kovin „iznedrilo“ je dosad najoriginalniji poklon – devet malih autobusa (igračaka), kao simbol organizovanog prevoza pristalica vladajuće stranke na brojne mitinge. Ali i „hvale“ na fejsbuku.
„Bogata“ lista govornika i tradicionalnih (akademskih) petnaest(ak) minuta kašnjenja, tek „konferansijeu“ Milošu Ljiljaniću ostalo je samo da se okupljenima zahvali na istrajnosti.
Ii izrazi nadu „da nećemo morati još dugo.“Kovinka Jelena Topalović, načelnica Službe za pulmologiju smederevske Opšte bolnice „Sveti Luka“, ali i učesnica protesta protiv režima Slobodana Miloševića s kraja prošlog veka, bila je prvi govornik:
„Naša generacija je imala priliku da pošalje u istoriju većinu tadašnjih političara koji su činili režim protiv koga smo se i tada borili. One iste koji su i danas na vlasti. Očigledno je da tada nismo završili posao. Osećam i sopstvenu krivicu, jer nije sprovedena lustracija.“
„Imam za vas nekoliko pozdrava iz Vojvodine. Jedan stiže od ljudi iz Bača koji protestuju, a koje je prošle nedelje napao pijani predsednik opštine iz SNS-a“, započeo je govor Novaković.
„Kovin je sigurno manji od Beograda i Novog sada, ali vaša uloga nije manja. Ovde nema ograde i onih koji vas fotografišu, ako napustite skup. Ako neko vidi Branka Malovića (koordinatora SNSa za Južnobanatski i Podunavski okrug – prim. nov.) neka mu to tako kaže.“
Novaković je podsetio na bližu (crnu) martovsku istoriju Srbije – 12. je ubijen Zoran Đinđić, a 13. marta je obeleženo četiri godine od stradanja „posade helikoptera koja je spasavala bebu.“
„Dvanaestog marta, onaj koji vodi ovu zemlju, rekao je da se napio slaveći. Trinaestog je optužio posadu helikoptera da su oni bili pijani.“
Na kraju, okupljenim građanima obratio se (promuklim glasom) i doskorašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Slaviša Lekić:
„Ja nemam samo loš glas, mene i prati loš glas, da sam težak čovek, da imam tešku ruku i da baratam teškim rečima.“
Autor više knjiga i nebrojeno članaka o (i protiv) aktuelnog režima, „bacio je na papir reči bez psovki da ga ne bi razvlačili po tabloidima.“ Uz napomenu da postoje dve reči u njegovom govoru „koje se ne koriste u pristojnom društvu. Reći ću vam ih na kraju.“ Pre obraćanja, Lekić se duboko poklonio okupljenim žiteljima opštine.
„Svako od vas vredi hiljadu onih u Beogradu i zaslužujete svako poštovanje.“
Sve protestne šetnje po Srbiji nazvao je „patriotskim“, baš kao što su „patriotska“i pitanja koja je postavio:
„Patriotski je pitati – kad će te mafijo prestati da nam od države pravite kartele, hoćete li nam mirno vratiti otetu državu ili da je mi opet od vas otimamo, zašto primaju plate premijer, ministri, predsednica Skupštine, načelnik Generalštaba, republički javni tužilac, direktorka Katastra, gradonačelnik Beograda, glavni urednik RTS-a, ako sve te poslove obavlja jedan jedini čovek.“
A taj čovek, dodao je na kraju, krije se u one dve reči „koje se ne koriste u pristojnom društvu – Aleksandar Vučić.“Nakon govora, protesna kolona uputila se u šetnju, uz kraće zadrržavanje ispred prostorija Srpske napredne stranke, (ovog puta nije bilo lepljenja nalepnica, ali jeste skandiranja „lopovi, lopovi“) i malo duže, ispred zgrade Opštine. Tamo su ostavili devet autobusa.
Kažu da broj nije slučajan, već je podsmeh na komentar (s društvenih mreža) pojedinih ovdašnjih naprednjaka kako je na prošlonedeljni miting Budućnost Srbije u Smederevu, iz Kovina otišlo devet (polupraznih) autobusa.
Šetnja je, po običaju, bez incidenata završena na platou ispred Doma kulture gde su organizatori najavili sledeći skup, naredne subote u isto vreme i na istom mestu.