GALENIKA/FITOFARMACIJA, 30. mart 2019 – Polinacija (oprašivanje i oplodnja) je prirodan proces prenošenja polena sa prašnika na tučke zahvaljujući kom je omogućen opstanak biljaka koje se razmnožavaju na taj način. Polinacija se dešava kada se polen premešta unutar cveća ili prenosi sa cveta u cvet pomoću ptica, pčela, slepih miševa, leptira, moljaca, ili drugih životinja ili vetrom. To je ključni proces u prirodnim ekosistemima i predstavlja esencijalnu funkciju koja u velikoj meri zavisi od simbioze između biljnih vrsta i oprašivača. Pored toga, polinacija je od ključnog značaja za proizvodnju hrane i životnu sredinu.
Kako su među oprašivačima najzastupljeniji insekti, na prvom mestu pčele (Apis mellifera), od njihovog prisustva i realizacije polinacije zavisi reprodukcija širokog spektra biljnih vrsta, uključujući i poljoprivredne kulture. Pored pčela, ovu ulogu imaju i osolike muve veoma uspešno. Svojim aktivnostima, te oprašivanjem biljaka, ovi insekti utiču ne samo na održanje biljnih zajednica u prirodi već i čitavih ekosistema.
U širokom spektru biljaka čiji opstanak zavisi od polinacije nalaze se i poljoprivredne kulture, voće, orašasti plodovi, povrće i žitarice. Mnoge biljne vrste osetljivije su na deficit polinatora, nego na nedostatak bilo kog drugog resursa. Kada je reč o uticaju polinacije na poljoprivrednu proizvodnju, 84% useva koji se gaje u Evropi direktno zavisno od polinacije.
Od 124 najčešće gajene poljoprivredne kulture u svetu, 87 zavisi od insekatskog oprašivanja, dok 35% globalne proizvodnje useva zavisi od ove usluge. Širom sveta, otprilike 1.000 biljnih vrsta koje se uzgajaju za hranu, napitke, vlakna, začin i lekove moraju životinje oprašiti kako bi biljke imale rod od kojeg zavisimo.
Iako medonosne pčele mogu da obezbede oprašivanje nekih vrsta useva, divlji polinatori, kao što su bumbari, solitarne pčele i osolike muve mogu biti najvažniji oprašivači širom Evrope. Na primer, u Velikoj Britaniji postoji dovoljan broj medonosnih pčela za oprašivanje samo 1/3 useva koji zahtevaju ovu „uslugu“, dok divlji polinatori obavljaju ostatak oprašivanja.
Primetan je dramatičan pad brojnosti u broju gajenih medonosnih pčela i divljih pčela u Evropi tokom poslednjih nekoliko decenija. Širom Evrope nestalo je oko 16% kolonija medonosnih pčela u periodu između 1985. i 2005. godine. Razlozi za pad brojnosti su razni i uključuju gubitak staništa, štetočine i bolesti i prekomernu upotrebu agrohemikalija. Istovremeno, kultiviše se više useva koji zahtevaju oprašivanje.
Promene staništa i klime izazvane ljudskim faktorom imaju negativan uticaj na mnoge korisne insekte, a među ugroženim grupama su i insekti polinatori. S obzirom na to da su mnogi polinatori pod negativnim uticajem usled ljudskih aktivnosti, zarad poboljšanja ove važne usluge konzervacija prirodnih i poluprirodnih staništa može biti korisna.
Galenika – Fitofarmacija preporučuje da zasade tretirate u ranim jutarnjim ili večernjim časovima, kada pčele nisu aktivne u voćnjacima kako bi se osigurala potpuna bezbednost pčela. Tokom cvetanja ne treba primenjivati insekticide.
Koristite agro-hemikalije na način koji neće štetiti oprašivačima i pridržavajte se uputstva za upotrebu proizvoda kako bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i životnu sredinu!
Foto: Galenika Fitofarmacija