SMEDEREVO, 20. april 2019 – Nije tako čest slučaj da neki glumac za života dobije biografsku knjigu, a Jovica Tišma je baš takvu napravio o Slobodanu Bodi Ninkoviću. Ovog petka je knjiga predstavljena Smederevcima, u Koncertnoj dvorani Centra za kulturu, onako kako to ovoj dvojici i priliči – uz mnogo vrcavih dosetki, vickastog evociranja uspomena i dobru staru muziku, onu koju su zajedno pravili i izvodili.
I ko nije pročitao knjigu, a ko ih zna, mogao je da otprilike očekuje ono što je bilo ove večeri. Jer, Boda i Joca, u ovom slučaju – tema/subjekt i autor/pisac, stari su prijatelji, u mnogo čemu saradnici i kolege, ali su, pre svega, ljudi od duha. U nekim su godinama kada se još uvek ne sabiraju utisci, ili se o tome još ne misli, ali se rado priseća mladosti-ludosti. Takva je i knjiga, čije su odlomke prisutni mogli da čuju, o Bodi koliko i o Smederevu koga, na žalost, uglavnom više nema.
A muzika… Nekadašnji članovi OPS-a, za ovu priliku potpomognuti sa nekoliko članova orkestra „Svetlost“, naravno, sa Bodom i Jocom kao frontmenima, izvela je numere koje i posle četrdesetak godina zvuče sveže. „Taksi“, Papiga“, „Bluz guz“… U večerašnjem aranžmanu, i nadahnuću, možda i bolje, ali je teško porediti. Onda se, kako je rečeno, bilo mlado i ludo, sada je zrelo i kudikamo profesionalnije… Kod nekih u sali je pobudilo prijatna sećanja, na doba dobre muzike, kod drugih, koji su možda prvi put to čuli, zapanjenje – da nešto tako kvalitetno i originalno nije postalo i popularno, barem ne u toj meri u kojoj je zasluživalo, da je sve završilo u lokalnoj legendi.
Trebalo je da predstavljanje ima i goste. Bilo je predviđeno da tu bude i Dragan Petrović Pele, Bodin klasić sa Akademije, s kojim i sada igra u nekoliko predstava. No, Pele je, kako se moglo čuti, bio sprečen – na oporavku je. Joca je objasnio, spavao je nekoliko noći s Bodom, a to je teško preživeti. Da neko zlo ne pomisli, zbog Bodinog hrkanja. Drugi gost, Lazar Džamić Džama, takođe sprečen, van zemlje je, reče, sasvim u duhu onog čime se bavi godinama – digitalnim marketingom, publici se obratio preko Interneta. Koliko smo ga platili, našali se Joca posle podužeg Džaminog obraćanja, „još nas je više ishvalio“.
Boda je ispričao kako je uopšte došlo do toga da nastane ova knjiga, da je u momentu kada mu je saopštena ideja rekao da „još nema zdravstvenih problema“, a da je večeras, sa ogromnim njegovim portretom posred bine, bio u prilici da vidi „kako će to da izgleda“, aludirajući na scenografiju koja je, zaista, pomalo asocirala na nekrološku, odudarajući od opšte atmosfere koja je ispunila salu. Jer, sve drugo je bilo mnogo veselije, pa i sam kraj, kada je Joca, kako to već biva na završecima književnih večeri i promocija, rekao ono čuveno: „Ako imate neko pitanje…“. I odmah dodao; „Sačuvajte ga za sebe“.