Izvor: agroklub.rs, 20. maj 2019 – Za nešto više od mesec dana na svakom jajetu koje budemo kupili biće odštampane oznake. Šta iz njih možemo da saznamo, koja je nova klasifikacija jaja, koliko stara jaja će se naći u radnjama, i koliko će farmere novi pravilnik odvesti u novi trošak?! O tome priča dr Miroslav Blagojević, predsednik Grupacije za živinsko meso i jaja Privredne komore Srbije.
Novi pravilnik o obaveznom obeležavanju jaja u Srbiji trebalo bi da počne da se primenjuje od 1. jula ove godine, izjavio je u Aranđelovcu na Forumu o živinarstvu dr Miroslav Blagojević, predsednik Grupacije za živinsko meso i jaja Privredne komore Srbije.
On kaže da je ova grupacija PKS tražila pojedine izmene u oznakama, ali, iako je ostao nešto više od mesec dana do početka primene usvojenog pravilnika, još uvek čekaju odgovor od Uprave za veterinu. Međutim, većina novih pravila već je poznata.
Novi pravilnik o kvalitetu konzumnih jaja podrazumeva novu klasifikaciju jaja. Ona će biti podeljena u A klasu do 28 dana starosti i obavezno su neoplođena. „A klasa se čuva na temperaturi do pet stepeni. Jaja B klase mogu da budu starija od 28 dana i mogu da budu oplođena, ali će ona ići u preradu“, objašnjava dr Miroslav Blagojević.
Svako jaje imaće brojeve i slova
Kupac će na licu mesta u svakom momentu znati na kojoj farmi je jaje proizvedeno, pod kojima uslovima i ko je farmer. To ćemo prepoznavati po ciframa 0, 1, 2 ili 3 u prvom redu. Šta ove cifre označavaju:
- 0 – Organski proizvedeno jaje
- 1 – Jaje u slobodnom ispustu
- 2 – Jaje iz avijarnog sistema
- 3 – Jaje iz kaveznog sistema
Sledeća oznaka na jajetu je oznaka države. Kod nas će to biti oznaka SR. A zatim sledi broj od 12 cifara. „Upravo smo za taj broj tražili od Uprave za veterinu da ga redefiniše, odnosno da ne bude tako veliki, koji inače predstavlja proizvođača. Suština je da se time identifikuje proizvođač. Znaće se da je jaje proizvedeno, na primer, u Leskovcu, Vranju, Mladenovcu“, kaže dr Blagojević.
Ima li datuma proizvodnje?
Još uvek se ne zna da li će na svakom jajetu biti odštampan datum, jer kako navodi dr Blagojević, evropski pravilnici ne predviđaju obavezno stavljanje datuma. „Datum se stavlja samo na zahtev kupca. Ako bismo i to štampali na jajetu bilo bi sve to pomalo nečitko. Ali zna se da jaje ne može biti u prodaji ako je starije od 28 dana i ne može da bude čuvano ispod pet stepeni“, kaže on.
Dodatni trošak za proizvođače
Kada ovaj pravilnik počne da se primenjuje proizvođači će morati da imaju mašine za obeležavanje jaja, ali i posebne prostorije za pakovanje, sortiranje i obeležavanje, koje zadovoljavaju sigurnosne i higijenske mere.
„Za proizvođače nabavka mašina za obeležavanje će biti dodatni trošak. Veliki odgajivači već imaju deo opreme poput klasirke, pokretne trake. Potrebno je samo da dodaju sistem za obeležavanje. Za male proizvođače to će biti značajno ulaganje, jer većina njih nema te posebne prostorije. Oni će morati da prave nove, a obzirom na njihove kapacitete mogu da kupe i ručne mašine za obeležavanje“, ističe naš sagovornik.
Oni koji imaju 30 ili 40 hiljada u više objekata na farmi, moraće kako je dalje rekao u svakom objektu da imaju posebnu prostoriju i posebne mašine. „Njima ostaje i mogućnost da sve objedine na jedno mesto i da kupe jednu mašinu“, kaže on.
Mašine i do 10.000 evra
A mašine, kako kaže dr Blagojević, mogu da koštaju i do 10.000 evra za proizvođače od oko 40.000 nosilja.
„U Srbiji proizvođača od 10, 20, 30 i 40 hiljada ima oko 50%. Za farmere je ovo novi trošak, svakako. Od 2021. godine moraćemo da poštujemo pravilnik po kome je u kavezu potrebno obezbediti 950 cm kvadratnih po jednoj kokoški. Do sada je bilo potrebno 450 cm kvadratnih“, navodi Blagojević.
U Srbiji nema preciznog broja koliko je koka nosilja. Sistem obeležavanja jaja trebalo bi da uvede red u toj oblasti, u zemlji u kojoj se godišnje proizvede oko 1,4 milijarde jaja.
Autorka: Biljana Nenković
Foto/ilustracije: pixabay.com