4. jun 2019 – Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se 5. juna, za cilj ima podizanje svesti o važnosti poštovanja životne sredine, ali i neophodnog doprinosa pojedinaca. U kakvim okolnostima dočekujemo ovaj 5. jun.
Ujedinjene nacije u najnovijem izveštaju saopštile su da je stanovništvo u svim većim gradovima širom Zapadnog Balkana, a tu se zajedno sa Sarajevom i Skopljem i još nekoliko gradova u Srbiji navodi i primer Smedereva, suočeno sa alarmantnim nivoom zagađenosti vazduha koje smanjuje njihov životni vek.
Izveštaj UN programa za životnu sredinu (UNEP) pripremljen je u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i institucijama za upravljanje kvalitetom vazduha u Albaniji, Bosni, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Izveštaj je zasnovan na podacima sakupljenim za minimum 274 dana godišnje.
„Stanovništvo u toj oblasti izloženo je nekim od najviših koncentracija vazdušnog zagađenja u Evropi, do pet puta višeg od normi određenih na nacionalnom nivou i u EU,“ navodi se u izveštaju i dodaje da je nedostatak pristupa savremenim izvorima obnovljive energije u regionu glavni uzrok zagađenja vazduha.
Čak 88 odsto od 7,3 miliona zgrada u tom regionu koriste decentralizovane sisteme grejanja koji neefikasno koriste energiju.
U 18 analiziranih gradova zagađenje vazduha je, kako prenosi Beta, uzrok znatnog broja prevremenih smrti. Zagađenje vazduha u gradovima Zapadnog Balkana izaziva između 15 odsto i 19 odsto ukupnog broja smrtnih slučajeva, navodi se u izveštaju.
U posmatranim balkanskim gradovima dnevna ograničenja izloženosti česticama čađi ili druge materije ili PM10, prekoračena su između 120 i 180 dana godišnje. To je mnogo više od dozvoljenog prema nacionalnim i EU normama, koji ograničavaju na 35 broj takvih dana.
Ovih dana aktuelan je i Izveštaj EK o napretku Srbije u evrointegracijama. Pored ostalog, obrađeno je Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene.
Ovaj dokument nije naišao na oduševljenje kod srpskih vlasti, zbog iznetih ocena EU o stanju za prethodnih godinu dana u poglavljima koja se tiču slobode medija, ljudskih prava, vladavine prava i borbe protiv korupcije. Međutim, ne treba zaboraviti i oblasti koje su od izuzetne važnosti za jedno društvo, a tiču se stanja u energetici i životnoj sredini. Ni u ovim oblastima Srbija ne blista, te su i ovde ocene slabe, ukazao je Nenad Spasojević, programski direktor Centra za kreiranje politika.
Po pitanju Poglavlja 27, u Izveštaju se navodi da je Srbija postigla određeni nivo pripremljenosti iz domena ovog Poglavlja. Takođe, ističe se da je ostvaren ograničeni napredak po pitanju usklađenosti srpskog sa EU zakonodavstvom. Međutim, predstoji još mnogo posla, pre svega, Zeleni fond Srbije još uvek nije u potpunosti operativan. Sekundarno zakonodavstvo o sufinansiranju je usvojeno, ali ukupni napredak u oblasti finansiranja zaštite životne sredine je veoma nizak. Srbiji je potrebno mnogo više kapaciteta za sprovođenje ovih politika, posebno na lokalnom nivou, kao i da se pojačaju kapaciteti pravosuđa i ekološke inspekcije.
Vazduh kojeg udišemo je univerzalni životni element bez kojeg je nemoguć opstanak živog sveta na Planeti. Istovremeno, kao posledica civilizacijskog razvoja, kvalitet vazduha ozbiljno je narušen i danas predstavlja prvorazredno pitanje u zaštiti životne sredine, izjavio je danas ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Trivan je to rekao na konferenciji „Životna sredina ka Evropi“ – EnE19 koja je posvećena zagađenju vazduha povodom Svetskog dana zaštite životne sredine.
Ministar je ukazao da u aktivnostima na poboljšanju vazduha moramo delovati lokalno, a istovremeno, razmišljati globalno, menjajući fokus delovanja ka glavnim faktorima koji neposredno utiču na zagađenje vazduha, kao što su termoenergetski kapaciteti koji se koriste za grejanje, individualna ložišta i saobraćaj.
Zaštita životne sredine i dalje ne zaokuplja dovoljnu pažnju ni šire, ni stručne javnosti u Srbiji, uprkos činjenici da Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, pokazuje gotovo zanemarljiv napredak u toj oblasti u odnosu na prošlu godinu, saopštila je danas koalicija organizacija civilnog društva „Koalicija 27“.
Foto/ilustracije: pixabay.com