SMEDEREVO, 22 jun 2019 – U Malom gradu Smederevske tvrđave ovog petka je održana Mini gitarijada, predstavljanje devet demo bendova, koji su se nadmetali za jedno mesto na 53. Zaječarskoj gitarijadi krajem ovog meseca. Žiri je presudio da to bude grupa „Reci Cimet“ iz Beograda.
Sanitarium iz Beograda, Supersolid i Headfull , obe grupe iz Niša, Rusty Strings iz Pirota, Dusi i Greota, obe pa iz Beograda, Superego iz Pančeva i Intrebola iz Smedereva – nazivi su bendova za koje gotovo izvesno niste do sada čuli, a možda više nikada i nećete. No, nikada ne reci nikad, i najpoznatiji bendovi su kretali iz garaža i počinjali demo snimcima, a Zaječarska gitarijada je jedan od retkih načina kod nas da se predstave, prečica ka popularnosti, tako da… Od najavljenih, izostao je samo 5rolej iz Banja Luke, koga su uplašili lošim vremenom i mogućim odlaganjem koncerta, pa nisu potegli put do Smedereva.
Ovi koji su svirali, i pevali, bili su vrlo raznorodna smeša, od teškog, često i preteškog metala, preko fankija i bluza do popa, samo je popadija falila. Šala na stranu, žiri koji su činili gitarista Darko Antić, bubnjar Zoran Beljić, i bas gitarista Zoran Lazarević, nije imao lak posao, ne zato što se niko nije isticao kvalitetom, što je teško bilo i očekivati od mladih i neafirmisanih grupa, koliko zbog činjenice da im je dat nezahvalan zadatak da ostalima osim pobednika rasprše snove, verovatno i očekivanja o uspehu baš sad i baš ovde. Na kraju su se odlučili za „Reci Cimet“, koji je, zaista, delovao nešto originalnije od drugih, izveli su svoje dve numere, takve su propozicije – svi su svirali samo po dve (srećom), slušljive, bez suvišne pretencioznosti od koje su, uglavnom, drugi sinoćni nastupi patili.
Kako bilo, kada se završio takmičarski deo, proglašen pobednik – putnici za Zaječar, malobrojna publika, čak uključujući i one koji su tu došli kao „navijači“ pojedinih grupa, mogla je da odahne. Posle svega što su pretrpeli, i oni koji baš nešto ne gotive Đorđa Davida, po različitim osnovama, morali su da priznaju da je što je usledilo, u odnosu na prethodno, bilo pravi melem za uši. A David i njegova tročlana banda Death Saw potrudili su se da bude i melem za dušu izvodeći muziku iz nekih boljih rokenrol vremena u Srbiji; od onih nekoliko antologijskih numera „Generacije 5“, preko klasičnih standarda EKV, do omaža „Smaku“, odnosno pokojnom Borisu. Žalosno pred koliko malo publike su to odradili, na vrhunskom nivou, barem je tako zvučalo upoređujući njih kao profesionalce i sve koji su im prethodili, a koji su namerni da to postanu. Niti je ova Mini gitarijada, kao i prethodne, sada je to već – po običaju, dobro izreklamirana, a ni Smederevo, kao uostalom i najveći broj mesta u Srbiji, odavno nije više grad rokenrola.