SMEDEREVO, 3. jul 2019 – Podunavlje.info u nastavku istražuje za vas – koliko košta razonoda na Dunavu i da li se može reći da su se Smederevci otuđili od Dunava, ili se on otuđio od njih.
Nekad je Smederevo leti bilo na Dunavu. U pravom smislu te reči. Ceo grad je silazio na reku. Danas, to Smederevci uglavnom čine virtuelno (čitaj, zamišljeno).
Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, odvažniji tinejdžeri su sezonu kupanja otvarali u kanalu kod Malog grada Smederevske tvrđave, obično sa prvim prolećnim suncem, pa i u februaru. Nastavljalo se “dokazivanjem muškosti” na Jugovu, ali mnogo pre 1. maja, kada se uobičajeno otvarala sezona kupanja. Tokom leta, najodvažniji su preplivavali Dunav, od smederevske do banatske strane, i nazad. Bilo nekad, kad je Dunav Smederevcima bio sve i svja. Odavno to više nije, kao da su se posvađali.
Kupača na Dunavu danas ima u tragovima. Plaže na Dunavu kod Smedereva, uređene i zvanične, poput negdašnje na Adi ili bazena na Jugovu (na Dunavu, ne na obali), ili kod Veslačkog, više ne postoje. Čamdžije, sijaset njih, koje su prevozile kupače na plažu na Adi, odavno su otišle u “večna lovišta”. Gde je onaj Dunav nestao… Ima li ga, osim u sećanju i retkim razglednicama.
Dunav u 21. veku izgleda ovako. Svaki čamac mora da bude registrovan, kao i brodski ili vanbrodski motor, odnosno “penta”. Naravno, obavezna je i dozvola za upravljanje čamcem. Pošto je država rešila da sve oporezuje, tako su i sportski ribolovci, kao najčešći vlasnici metalnih (drveni su raritet) alaskih čamaca dužine šest metara, primorani da plaćaju užitak boravka na vodi.
Registracija čamca, pod pretpostavkom da je uredno kupljen “sa papirima”, kao i motor, koštaće vas oko 10.000 dinara za tri godine, prema podacima Lučke kapetanije. Oko tri i po hiljade godišnje. Ako ste pecaroš, za sportski ribolov, bilo da izlazite na vodu 365 dana ili samo jedan dan, morate da platite dozvolu u iznosu od šest hiljada dinara. Dakle, ukupno, oko deset hiljada godišnje, ne računajući troškove goriva i ostalog. Nekima to nije veliki iznos, a mnogima i više nego što mogu da priušte. Verovatno je zato veliki broj čamaca neregistrovan, ali i van upotrebe, a od starih vanbrodskih motora, od kojih su ovde Tomosove “četvorke” najzastupljenije, retko koji ima uredne “papire”.
Da li je i to jedan od razloga što je sve manje Smederevaca na Dunavu, a sve više u Grčkoj ili na nekom drugom moru…
Nastavak podseća na dvojicu Mapetovih matoraca na galeriji…
Na bazenu na Železarinom Jugovu krajem sedamdesetih, legendarnog Bracu, sudiju ovdašnjeg, koji je posle celodnevnog preferansa, naravno i osvežavajućeg napitka od sode i Smederevke (isključivo Godominove), mlađi šereti pitaju kakva je voda (dunavska, u koju je ušao da se osveži), a on odgovara šmekerski sa malom dramskom pauzom a da ih i ne gleda: “…mokra!”
To je bilo Smederevo. Na Dunavu. Nekad.