13. jul 2019 – Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se obavlja poljoprivredna proizvodnja moraće do 2023. godine da budu evidentirane, što će biti osnov za dobijanje državnih subvencija. Sada država poljoprivrednicima odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu ili zakupu, po stanju u katastru. U praksi se pokazalo da često samo na jednom delu te zemlje u stvari obavljaju proizvodnju, tako da su dobijali novac i za deo zemljišta na kome nisu zasejali poljoprivrednu kulturu. Od sada će se stanje na terenu proveravati GPS-om, da li su granice dobro iscrtane, kao i na osnovu snimka iz vazduha, da li je na tom zemljištu kultura koju su poljoprivrednici prijavili da uzgajaju.
Uspostavljanje sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) je projekat koji se od ove godine sprovodi u Srbiji u saradnji sa EU. Proveri stvarnog stanja na terenu u okviru prve faze prethodilo je snimanje iz aviona svog zemljišta u Srbiji, digitalizacija na osnovu ortofoto snimaka, kako bi se utvrdilo koje poljoprivredne parcele se na terenu zaista obrađuju.
Za uspostavljanje LPIS koriste se digitalne ortofotokarte (DOF) u razmeri 1:5000, digitalni katastarski planovi, digitalni model terena (DMT) koji su nužni za definisanje pojedinih atributnih podataka, podaci iz registra prostornih jedinica; kao i podaci iz registra poljoprivrednih gazdinstava.
Najvažniji ciljevi uspostavljanja LPIS je pravednija raspodela podsticaja po površini zemljišta koju poljoprivrednici koriste, kontrola podsticaja, kao i prikupljanje podataka o načinu korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji će se koristiti za analitiku i statistiku poljoprivredne proizvodnje.
U pilot projektu za sada učestvuje 10 opština: Novi Kneževac, Sečanj, Irig, Sremska Mitrovica, Gornji Milanovac, Požarevac, Golubac, Boljevac, Vlasotince i Leskovac, a u šest njih su određena i poljoprivredna gazdinstva koja učestvuju u projektu. U digitalizaciju referentnih parcela uključeno je 147 poljoprivrednika.
Foto/ilustracija: pixabay.com