Izvor: agroklub.rs, 16. jul 2019 – Svaki četvrti krpelj u Srbiji nosi lajmsku bolest, sezona ovih insekata je u punom jeku, a smena kiše i lepog vremena doveli su i do povećanja brojnosti ovog insekta. Opasnost vreba iz trave, sa grana, a što duže ostanu na koži sve su opasniji.
„Sezona krpelja je negde od početka proleća do kasne jeseni, svaki boravak na zelenoj površini bilo u parku, dvorištu, na njivi može da bude rizičan zbog toga posle boravka u prirodi na zelenim površinama potrebno je obavezno pregledati telo. Zbog čega je to bitno? Krpelji mogu da prenesu bakteriju koja je uzročnik lajamske bolesti, koja ukoliko se otkrije i leči na vreme je bezopasna, ali ukoliko se ne otkrije, može da bude veoma opasna i može da dovede do invaliditeta,“ kaže epidemiolog Obrenovačkog doma zdravlja, dr Zorica Vasić.
Odstranite krpelje pažljivo
Krpelji su paraziti koji moraju da žive na domaćinu. Odaberu životinju ili čoveka kojem sisaju krv. Žive u mnogim krajevima sveta, ali radije biraju mesta gde ima mnogo životinja. Tada imaju više izgleda za ishranu. Šume, visoka trava i žbunje su im baš po meri. Jednostavno se popnu na list i čekaju da skoče na najbližeg domaćina.
Naučnici su otkrili da krpelji izbegavaju vlažna mesta. Smatra se da oni ne mogu da prežive ukoliko su se prethodno skvasili. Uglavnom provode zimu skrivajući se ispod suvog lišća, a piju tako što apsorbuju vlagu iz vazduha.
Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Ima ih na travi, u žbunju, padaju sa lišća i drveća na dlaku životinja ili dlačice garderobe čoveka i puze dok ne nađu mesto da stignu do kože.
Nikako ne stavljati razne hemikalije na krpelja
Lekari kažu da je važno krpelja odstraniti iz kože što pre, a najbolje da se to uradi pincetom. „Potrebno je pincetom koju prethodno dezinfikujemo, uhvatiti krpelja što pre bliže koži i povući ga od kože. Na taj način gledamo da ne otkinemo krpelja i u slučaju da se to desi, savetujemo pacijentima da sami ne vade taj ostatak krpelja u koži, nego da se jave odgovarajućem lekaru i da se to stručno odradi. Savet pacijentima takođe je da nikako ne stavljaju razne hemikalije od acetona, benzina i alkohola na krpelja, pre nego što se krpelj izvadi jer ga na taj način iritiramo da on svoj želudačni sadržaj izbaci u kožu“.
Savet je da se pre odlaska u prirodu obavezno zaštitimo, da više boravimo na sunčanim pokošenim površinama i da se po povratku iz prirode obavezno prekontrolišemo. Kod odraslih ljudi krpelji se najčešće zadržavaju na donjim ekstremitetima, a kod dece na glavi, vratu i ramenima.
Autorka: Mirjana Stepić
Foto/ilustracije: pixabay.com