SMEDEREVO, 4. avgust 2019 – Na portalu podunavlje.info, tokom avgusta i septembra, u okviru projekta „Smederevo na Dunavu“, pokušaćemo da objasnimo vezu grada i reke, šta Dunav pruža Smederevu, šta ono od njega dobija – i uzima, a šta propušta. No, da bismo dotle stigli, moramo da krenemo od početka, iz daleke prošlosti, pre nekih tridesetak miliona godina, u vreme kada je mesto gde je Smederevo sada bilo obala Panonskog mora, pa do pre otprilike 6 i po miliona godina, kada je nastao Dunav. Nastao da tu i ostane. I kasnije da na njemu nikne naseobina, koju će početkom 11. veka da prozovu Smederevo.
Panonsko more ili jezero, kako se to češće u naučnim krugovima govori, bilo je, logično, na prostorima današnje Panonske nizije. A da je Smederevo, odnosno mesto na kome se nalazi, bilo njegov deo brojni su dokazi.
– Nalazak velikog broja vrsta mekušaca ukazuje da su u jezeru Panon, koje je nekada plavilo terene smederevskog kraja, postojali povoljni uslovi za život. Prisustvo vrsta sa velikim školjkama ukazuje na veoma tople, plitke i mobilne vode okružene nanosima kalcijum karbonata neophodnih za formiranje ljuske. Fosili riba su uglavnom morski relikti prilagođeni slankastim uslovima jezera – objašnjava Gordana Paunović, viši kustos paleontolog u Muzeju u Smederevu u radu „Najstarija priča smederevskog kraja“.
Ta „najstarija smederevska priča“, o nastanku Dunava, koji će umnogome odrediti da baš tu bude i grad, seže u baš duboku prošlost, kada je pesak Orešca bio pesak plaže – na moru ili jezeru, kako vam drago. Fosilni ostaci školjki i puževa na slikama potiču iz tog „morsko-jezerskog“ perioda. Oticanjem Panona, i brojnim geološkim promenama – da ne davimo detaljima, stvorio se osnovni uslov da tuda potekne reka koja je ovde stigla krenuvši od dalekog Šavrcvalda. Jer, Dunav je, možda to niste znali, jedina velika evropska reka koja teče tim pravcem – od zapada prema istoku. Da je velika, sa svojih 2.850 kilometara trajanja od izvora do ušća, u to nema spora. Uz to, još jedan manje znan detalj; za razliku od ostalih reka, dužina Dunava meri se od ušća do izvora, a polaznom tačkom smatra se svetionik u Sulini na Crnom moru.
Ono što je bitno jeste da je Dunav, dakle, ovuda prvi put protekao pre nekih 6 i po miliona godina, a ovakav kakvim ga sada znamo postao je pre otprilike 300.00 godina. A proteći će još mnogo vode rekom dok prvi ljudi, pre nekih 10 hiljada godina ne stignu na obale Dunava na ovom području. Zašto je sve to važno? Da nije bilo reke, ne bi tu došli ljudi, ne bi mnogo kasnije nikao i grad, jer Smederevo, složićemo se, nije tu gde je baš slučajno. E sad, da se sve nije tako dogodilo, da je ostalo more, i da je Smederevo na njegovoj obali, možda bi bilo Sen Trope ili barem Budva… Ali, Smederevo nije iskoristilo ni sve mogućnosti koje mu Dunav pruža, tako da o na tu temu ne vredi raspravljati, ali o tome u nekom od narednih nastavaka ovog serijala.
U delu teksta korišćeni podaci iz kataloga izložbe „Najstarija priča smederevskog kraja (jezero Panon, nastanak Dunava“ Gordane Paunović, višeg kustosa paleontolog u Muzeju u Smederevu
Projekat „Smederevo na Dunavu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.