4. avgust 2019 – Nekako u isto vreme pojavile su se krajem prošle nedelje dve vesti. U prvoj se navodi kako su organizacije civilnog društva iz čitave EU uputile predlog Evropskoj komisiji tražeći nove zakone kojima bi se postupno, do 2035. godine, ukinuli pesticidi, obnovila biološka raznolikost i podržali poljoprivrednici kroz transformisanje prehrambenog i poljoprivrednog sistema, preneo jei pan-europe.info. Istovremeno, Tanjug je objavio da se ambalaža od pesticida gomila u Srbiji, jer je sve manje kapaciteta za tretman tog opasnog otpada u Austriji i Švajcarskoj, zemljama u koje ga Srbija izvozi. Naime, pesticidi i u samoj plastičnoj ambalaži ostavljaju tragove, mikroelemente, zbog čega se i taj plastični otpad smatra opasnim. Do sada smo ga slali u Beč, gde je najbliže postronjegovu preradu, ali su njihove usluge poskupele 100 posto za godinu dana i očekuje se dodatno poskupljenje do kraja godine, a veliki problem je što će, kako navode u Privrednoj komori Srbije, izvoz biti zabranjen, ali se još ne zna konkretno kada će se to dogoditi. Šta ćemo i kuda ćemo tada sa otpadnom ambalažom pesticida – ostaje da se vidi. Dugoročno rešenje bila bi gradnja takvog postrojenja u Srbiji, ali dok se to ne desi ostaje problem; proizvođači sredstava za zaštitu bilja, pa i oni boja i lakova, sa svojom opasnom ambalažom imaju veliki problem, jer nemaju gde da je odlože, pošto su popunili svoje skladišne kapacitete.
Foto: wikipedia.org/wiki/Regulation_of_pesticides_in_the_European_Union