10. avgust 2019 – Naša ilustracija za ovaj tekst jeste možda šaljiva, ali je, sudeći po zaključcima koje je ove nedelje doneo IPCC (Međunvladin panel za klimatske promene Ujedinjenih nacija), đavo odneo šalu. To što je globalna temperatura porasla za 1,5°C u odnosu na predindustrijsko doba, kako je na panelu konstatovano, nekome moguće ne deluje kao alarmantan podatak, ali sve veći i duži talasi vrućine koje doživljavamo svakog leta uopšte nisu slučajni.
Poslednje četiri godine su rekordne po rastu temperature tokom leta na severnoj hemisferi, a još je gore kada su u pitanju zime na Arktiku; od 1990. godine prosečne zimske temperature su na Arktiku porasle za čak 3 stepena Celzijusa! Uostalom, nije bez razloga nivo okena i mora za poslednjih 120 godina, koliko se meri u svetu, porastao za 19 santimetara!
Sve to se moglo čuti na pomenutom panelu, čiji je jedan od zaključaka da bi za početak bilo dobro da manje jedemo meso! Na prvi pogled ne deluje kao nešto što bi moglo dramatično da pomogne, ali nije tako. Promene u ishrani, koje podrazumevaju hranu biljnog porekla, kao i održivu hranu životinjskog porekla, mogu do 2050. godine da oslobode nekoliko miliona kvadratnih kilometara zemljišta i potencijalno uklone 0,7 do 8,0 gigatona ugljen dioksida godišnje, navodi IPCC. To bi efekat staklene bašte, koji je uzrok svim našim klimatskim nevoljama, svelo na podnošljivu meru. Uz to, i smanjenje obima krčenja i degradacije šuma, moglo bi da rezultira smanjenjem od 0,4 do 5,8 gigatona ugljen dioksida, navodi se u izveštaju.
Da li ćemo promeniti prehrambene navike i prestati da krčimo šume ili ćemo nastaviti da se kuvamo – na nama je, zaključuju stručnjaci.
Foto/ilustracija: podunavlje.info