SMEDEREVO, 15. oktobar 2019– U Smederevu je ovog utorka nastavljeno suđenje u aferi “Indeks“ iznošenjem završnih reči optuženih. Više javno tužilaštvo u Smederevu je, podsetimo, u svojoj završnoj reči, na suđenju za korupciju na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, za 27 okrivljenih za primanje i podstrekavanje na primanje mita zatražilo više od 120 godina zatvora, a predložene kazne su u od dve do 11 godina robije. Najveće, od po 11 godina zatvora, tužilac je tražio za profesore Draganu Petrović i Sveta Purića, kao i za nekadašnjeg šefa studentske službe Zorana Simića.
Svoju završnu reč je dala dr Dragana Petrović, docent a potom i profesor na predmetu krivično pravo, sada stručni saradnik na disciplini krivično pravo na Institutu za uporedno pravo u Beogradu. Medijska pažnja koju je ovaj slučaj izazvao od početka, i progon naslovnicama tabloida, kako je kazala Petrović, iskorišćen je da se ovom aferom u drugi plan bace ostale, mnogo krupnije, u kojima su u opticaju bile kudikamo veće sume, sa mogućim političkim implikacijama. Sve je, navela je, pokrenuto u vreme kada je premijer bio Vojislav Koštunica, a ministar Dragan Jočić. Očigledno je, tvrdi, bila u pitanju, politička porudžbina. I ona i njen advokat Aleksandar Guberinić nisu propustili da pomenu Olivera Antića, koji je bio među prvobitno krivično gonjenim, da bi se potom odustalo zbog nedostatka dokaza. Istih onih dokaza, kako su rekli, koji se sada koriste za osuđujuću presudu.
– Tužilac nije dokazao da sam ja izvršila bilo koju radnju koja mi se stavlja na teret. Paušalna i konfuzna, koncipirana da po svaku cenu obezbedi osudu, završna reč tužioca je zasnovana na nivou trača. Napravljena na silu, uspela je da prevaziđe i samu optužnicu, što je bilo teško. Sa ovako koncipiranom optužnicom očekivala sam kao kaznu smrt vešanjem – kazala je u završnoj reći Petrovićeva, komentarišući predloženu kaznu sa: „Da sam švercovala kokain bolje bih prošla“.
Navodna „prosvetna mafija“, kako je rekla, u odnosu na stečajnu, drumsku, saobraćajnu, fudbalsku, farmaceutsku i sve druge mafije, dobila je u medijima nezapamćenu pažnju. Ni o jednoj se tako ostrašćeno nije pisalo kao o ovoj, a „mene su označili kao šefa te mafije“, rekla je Petrovićeva. Od svih tih mafija se odustalo, usledile su oslobađajuće presude, kazala je, samo se na ovom slučaju kroz medije insistira. Od početka suđenja je nagoveštavana neizbežna presuda, sredstva javnog informisanja su optužene odmah razapela i presudila im.
Ona je, kako je kazala, neprekidno šest meseci bila pod prismotrom, navodno je primila iznose koji dostižu 100 hiljada evra, novac za kupovinu automobila BMW, unikatni nakit, umetničke slike… Tu je pomenula zanimljiv detalj, da su policijski službenici, prilikom pretresa njene kuće navodno tražili sliku „Borba petlova“, a da je koju godinu kasnije od žene, koja je bila optužena u procesu protiv tzv. stečajne mafije, saznala da je policija i u njenom stanu tražila istu sliku, koja se inače nalazi u Narodnom muzeju.
– Moj život se raspao, lično i profesionalno. Privođeni su članovi moje porodice. U Centralnom zatvoru sam provela 298 dana, bila pod specijalnim tretmanom. Čistila sam podove od onih koje su pokušavale samoubistvo, iako po zakonu ne sme da se vređa ličnost i dostojanstvo pritvorenika. Za mene je ova afera završena – rekla je Petrovićeva.
U svojoj završnoj reči, Petrovićeva je tražila oslobađajuću presudu ili odbijajuću, zbog apsolutne zastarelosti. Kazala je i da su neki dokazi, koje je tužilac naveo, pribavljeni nezakonito, a da bi po zakonu, kada se donosi odluka, trebalo da se koristi po optužene povoljniji zakon, onaj koji je na snazi bio kada je navodno krivično delo počinjeno. Tada je ovo bilo slučaj dela korupcije u prosveti. Za krivično delo primanje mita zaprećeno je maksimalnih 12 godina zatvora, a tužilac je za Petrovićevu tražio 11.
Dragana Petrović je, inače, za magistarsku tezu 1992. imala „Pomaganje kao oblik saučesništva i kao samostalno krivično delo“, a doktorsku disertaciju 1995. odbranila je na temu „Organizovanje zločinačkih udruženja“.
Suđenje za korupciju na Pravnom Fakultetu u Kragujevcu, podsetimo, počelo je 2007. godine, prvo ročište je bilo, umesto u smederevskom Višem sudu, čija najveća sala nije mogla da primi 89 optuženih i još bezmalo 300 lica, mogućih svedoka i potencijalnih saučesnika, u sali u kojoj se održavaju sednice smederevske Gradske skupštine.