SMEDEREVO, 8. novembar 2019 – Skoro neka promocija knjige u Smederevu nije privukla publiku u tolikom broju kao što je to bio slučaj sa romanom „Umro sam u petak“ autora Nenada Gugla sinoć, u četvrtak, na Pozajmnom odeljenju Narodne biblioteke Smederevo. Organizacijom ove književne večeri, obojene zanimljivom i motivacionom besedom mladog romanopisca i odličnim kritičkim prikazima mr Milorada Dašića i msr Ane Hranisavljević, Društvo za srpski jezik i književnost za Podunavski okrug i Biblioteka nastavili su plodonosnu saradnju na popularizaciju umetnost pisane reči kod učenika, omladine i ljubitelja književnosti.
Veče je otvoreno i zatvoreno briljantnim i veoma efektnim performansima glumačkog dvojca Omladinskog pozorišta Tehničke škole, koji je svojom ekspresivnošću doprineo da sugestija pisane reči oživi i dopre do publike izazvavši oduševljenje i ovacije.
Pozdravnu reč i srdačnu dobrodošlicu svim prisutnima uputila je MiljanaKravić, predsednica Društva za srpski jezik i književnost za Podunavski okrug, uz najavu učesnika književne večeri, izrazivši zadovoljstvo što je Narodna biblioteka Smederevo ispunjena do poslednjeg mesta prvenstveno omladinom.
Kako bi se došlo do rasvetljavanja suštinske vrednosti ovog romana neobičnog naziva, mr Milorad Dašić se osvrnuo na mogućnosti intertekstualnog tumačenja, povlačeći paralele sa Biblijom, „Epom o Gilgamešu“, potom i delom Kiša, Pavića, Andrića, Šekspira i Dostojevskog. Prema njegovim rečima, zadatak svakog pisca jeste da univerzalnim temama da novi kontekst – i upravo u tome je najveća moć dela Nenada Gugla. Njegov roman, koji sadrži elemente i tradicionalne i moderne književnosti i koji je teško ukalupiti u stroge žanrovske odrednice, mada najviše odgovara modernom trileru psihološko-filozofskog oblika, u kreativnom je dijalogu sa mnogim delima svetske i srpske književnosti. Kako je Dašić istakao, najvažnija nit Guglovog književnog prvenca koja povezuje pisca, čitaoce i doba u kojem živimo dajući svevremenske poruke jeste da svako od nas ima potencijal i da isključivo od nas samih zavisi koliko ćemo svoje potencijale iskoristiti i kakvi ćemo ljudi postati.
Msr Ana Hranisavljević razmotrila je ovaj višeslojni roman sa lingvostilističkog aspekta, kao i sa aspekta karakterizacije junaka. Prema njenom tumačenju, ovo delo ontoloških usmerenja sa postojanjem umerene crte misticizma i refleksija, na granici snoviđenja i realnosti, otkriva glavnog junaka koji kreće na put svog preobražaja vraćanjem u središte vlastitog bića. Poučnim iskustvenim, tragičnim pričama iz dijahrone perspektive drugih junaka sa čijim se sudbinama susreće na putovanju kroz prošlost pri susretu sa anđelom u samrtnom času, dakle, izmeštanjem vremenskih i prostornih odrednica, u sadašnjosti se otkriva novi čovek. Tumačenjem arhetipskih predstava, glavni junak Naum treba da zasluži novi život, te otkrije čoveka koji ne robuje porocima moderniteta, već se vraća uspavanoj duhovnosti, baš onoj koja mu daruje priliku za novi smerniji život.
Vrhunac večeri je usledio kada je sam autor Nenad Gugl svojom vrhunskom besedom oduševio posetioce književne večeri. Svaka njegova reč je odjeknula uz poentu i snažnu sugestiju, a publika je sve vreme pomno pratila izuzetno inspirativan govor kojim je Gugl, Čačanin omiljen kao profesor među srednjoškolcima u Trećoj beogradskoj gimnaziji, davao putokaze za život.
U vremenu ubrzanog življenja, usamljenosti i otuđenja čovekovog jedini spas je u introspektivnom poniranju u sopstveno biće, negovanju duhovnosti i uspostavljanju ravnoteže između sebe i drugih i sebe sa sobom – i upravo to je primarna poruka koju je Nenad Gugl na pravi način preneo Smederevcima budeći im interesovanje za čitanje romana “Umro sam u petak”.
Tekst i foto: Uprava Društva za srpski jezik i književnost za Podunavski okrug