BEOGRAD, 13. januar 2020 – Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je postupak kontrole Ministarstva zaštite životne sredine Srbije, jer to ministarstvo, po njegovim rečima, „u dužem vremenskom periodu nije sprovelo nijednu konkretnu meru“ povodom žalbi građana na prekomernu zagađenost vazduha, saopšteno je danas iz te institucije, a među gradovima koje je Pašalić naveo je i Smederevo.
Saopštenje prenosimo u celosti.
Imajući u vidu da prekomerna zagađenost vazduha pogađa veći broj gradova i lokalnih samouprava već duži vremenski period, činjenicu da Ministarstvo životne sredine i drugi nadležni državni organi nisu u tom vremenskom periodu preduzeli niti sproveli nijednu konkretnu meru, ali i potrebu da se aktivnije pristupi rešavanju ovog problema, Zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi pokrenuo postupak kontrole Ministarstva životne sredine, izjavio je danas zaštitnik građana Zoran Pašalić.
Pašalić podseća da je još u 2018. godini u Republici Srbiji kvalitet vazduha je zvanično bio ocenjen III kategorijom (prekomerno zagađen vazduh), i to u Beogradu, Kraljevu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Užicu, Smederevu i Kosjeriću. U svim ovim mestima uzrok prekomernog zagađenja bile su suspendovane čestice PM10 i/ili PM2,5. Prema dostupnim podacima doprinos drumskog saobraćaja je bio po 6% za obe navedene zagađujuće materije, dok je većina emisija dolazila iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta.
Trend iz 2018. godine nastavljen je i u 2019. godini. Naime, prekomerna zagađenost vazduha u Beogradu kao i u drugim gradovima u Srbiji u kojima su poslednjih meseci takođe zabeležene visoke koncentracije pomenutih čestica opravdano su uznemirile javnost i građane i nedvosmisleno ukazale na neophodnost preduzimanja hitnih mera u cilju uspostavljanja preporučenih bezbednosnih granica za kvaliteta vazduha.
S obzirom da do građana dolaze različite informacije o vrednovanju dobijenih rezultata zagađenja kao i o uzrocima zagađenja i merama koje Ministarstvo životne sredine preduzima ili razmatra da preduzme, Pašalić je tražio da ovaj organ dostavi obaveštenje o sledećim činjenicama i okolnostima:
– iz kojih razloga uprkos negativnim ocenama kvaliteta vazduha u 2018. godini Ministarstvo životne sredine nije blagovremeno preduzelo ili predožilo konkretne mere u cilju smanjenja zagađenja vazduha i unapređenja energetske efikasnosti;
– s obzirom da stručna javnost ukazuje na više različitih uzročnika zagađenja vazduha i to sagorevanje uglja lošeg kvaliteta u termoelektranama, intenzivniji saobraćaj, individualna ložišta i trenutni vremenski uslovi da li je Ministarstvo životne sredine izvršilo analizu osnovnih, dominatnih uzročnika visokog stepena zagađenja pojedinačno po gradovima i jedinicama lokalne samouprave;
– da li je u odnosu na utvrđene najznačajnije uzročnike zagađenja vazduha Ministarstvo životne sredine predvidelo i predložilo preduzimanje hitnih kratkoročnih, ali i dugoročnih mera u cilju njihovog suzbijanja i koje su to mere, i ukoliko nije iz kojih razloga to nije učinjeno;
– da li se javnost redovno i potpuno informiše o trenutnom stanju, odnosno da li se građanima pruža dovoljno podataka o vrsti i obimu informacija o izmerenim vrednostima, njihovom značaju, kao i o uticaju koje izmerene vrednosti zagađujućih materija mogu imati na njihovo zdravlje;
Rok za odgovor Ministarstva životne sredine je 15 dana. Nakon sagledavanja odgovora organa i procene, Zaštitnik građana će obavestiti javnost o daljim koracima.
Foto/ilustracija: zagađenje u Smederevu na dan 16. decembra 2019.