15. februar 2020 – Danas je veliki crkveni praznik Sretenje Gospodnje, ujedno je i Dan državnosti Srbije. Mada je uvreženo mišljenje da je reč o novije uvedenom državnom prazniku, treba znati da se Dan državnosti Srbije slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, potom je bio ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.
Sretenje je za srpsku istoriju dvostruko značajno. Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa područja Beogradskog, ili kako se ta zvanično zvao Smederevskog – pašaluka, u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović – Karađorđe.
Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznat baš tome kao Sretenjski. Tekst ustava izradio je Dimitrije Davidović, koji je svoje poslednje dan proveo u Smederevu, gde je i sahranjen.
po Sretenjskom ustavu
Inače, ta ustavna rešenje odmah su izazvala reakcije Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan. Ove, tadašnje velike sile smatrale su ga previše liberalnim – u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije. Imajući u vidu da je ustav najviši pravni akt jedne zemlje, a da je Srbija tada bila vazalna kneževina Osmanskog carstva, Porta se prva protivila njegovom donošenju. Austrija je bila protiv ustava jer ga u to vreme ni sama nije imala, a Rusija je donošenje srpskog ustava prokomentarisala kao „francuski rasad u turskoj šumi“.
Imajući u vidu da je ustav najviši pravni akt jedne zemlje, a da je Srbija tada bila vazalna kneževina Osmanskog carstva, Porta se prva protivila njegovom donošenju. Austrija je bila protiv ustava jer ga u to vreme ni sama nije imala, a Rusija je donošenje srpskog ustava prokomentarisala kao „francuski rasad u turskoj šumi“.
Kneževina, pa zatim Kraljevina Srbija imala je potom pet različitih ustavnih rešenja od 1838. do 1903. godine. Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.
Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji iz 2001, sa izmenama iz 2007. i 2011. godine, Dan državnosti navodi u prvom stavu prvog člana. U drugom stavu stoji: „Sretenje – Dan državnosti Srbije praznuje se 15. i 16. februara“. Kako ove godine praznik pada baš za vikend, i ponedeljak je neradan dan da bi se ispunila obaveza o dva dana praznovanja.