SMEDEREVO, 29. mart 2020 – U četvrtak je u smederevskoj Narodnoj biblioteci trebalo da bude predstavljena edicija „Preko horizonta“, u celini, kao i roman „Kraljevi dani“, rumunskog autora Filipa Florijana koji je deo te edicije Izdavačke kuće Heliks iz Smedereva. S obzirom da su sva kulturna događanja do daljnjeg otkazana, i ovo predstavljanje je izostalo, a netom izdate knjige jedino ovako, preko Interneta i društvenih mreža, mogu da budu prezentirane potencijalnim čitaocima.
Izdavački projekat „Preko horizonta: međukulturni mozaik savremene evropske književnosti“ Izdavačke kuće Heliks, kao i prethodno realizovani, osmišljen je u skladu sa glavnim ciljem programa „Kreativna Evropa“, a to je produbljivanje međukulturnog dijaloga između različitih evropskih koordinata sa posebnim osvrtom na književnosti manje zastupljenih kultura. Edicija „Preko horizonta“ obuhvata osam romana i dve zbirke priča napisanih na devet jezika, na španskom, islandskom, italijanskom, bugarskom, švedskom, norveškom, rumunskom i engleskom. Specifični i autentični stilovi ovih savremenih knjiiževnih dela odabranih za projekat zahtevali su prevodioce odgovarajuće senzibilnosti i izraza koji su sasvim zadržali sve autentičnosti originalnih jezika, a da pripovedanje teče na način na koji bi priču pričao neko sa ovih podneblja.
Osnovna ideja proizašla je upravo iz jedne od knjiga ove edicije, romana „Pokretni horizont“, italijanskog autora Danijela del Đudičea, neobične autobiografske i putopisne priče. Projekat se, kao i knjiga, bavi granicama neviđenih i nepoznatih istorijskih i geografskih ostvarenja, ali i greškama koje se plaćaju ljudskim životima. Kao što u knjizi horizont nije fiksiran i svako poglavlje ga pomera duž geografskih koordinata, istorijskih odrednica, društvenih okolnosti, tako i svaka knjiga u projektu, naslov po naslov, pomera granice, dotiče se tema s kojima se autori hrabro hvataju u koštac i raskrinkavaju ih.
Knjige su žanrovski i stilski veoma različite i pokazuju autorsku slobodu u punoj snazi. S jedne strane imamo islandsku zbirku kratkih priča, „Među drvećem“, koja je izrazito lirična, nadrealna, skoro linčovska, pisana u istančanom balansu između racionalnog, logičnog, bliskog, fantastičnog i misterioznog. S druge strane, roman „Pokretni horizonti“ je dokumentaristički, donekle istorijski, faktografski. Ali oba govore o ljudskoj izolovanosti, otuđenosti i to kroz književni doživljaj dva sasvim različita lica prirode.
Ono što tematski preovlađuje u ovim romanima su otuđenost i diskriminacija slabijih u svim svojim nijansama. Možda i najbolji primer je švedska knjiga „Svinjski kvartovi“ – o finskoj devojčici čije detijstvo nakon preseljenja u Švedsku, u bezoblične socijalne stambene blokove, postaje svojevrstan tihi pakao u procepu između zanemarivanja od strane roditelja i čitavog sistema. Lena uspeva da se osamostali i da napusti svoj pakao, ali pakao ne može da napusti nju. Taj pakao u različitim oblicima prepoznajemo u svim knjigama iz projekta, ali i svakodnevno na ulici, u našoj zgradi, na poslu, u drugima, ponekad i u nama samima.
*************************************************************
KRALJEVI DANI
Pisac: Filip Florijan: „Kraljevi dani“
Prevodilac: Đura Miočinović
Izdavač: Heliks
„Bio je to plavušast dečak, koji je glasno i začuđeno vrištao, u zaista izuzetnim okolnostima: imao je roditelje Ruse, bio rođen uz pomoć švajcarskog (zapravo, nemačkog) zubara i nalazio se na austrijskom brodu, sa češkim kapetanom, između obala Bugarske i Rumunije, kojima su duvali vetrovi iz Istanbula.“
Ništa vam ova rečenica neće posebno otkriti o romanu Kraljevi dani Filipa Florijana, koji do nas stiže u maestralnom prevodu Đure Miočinovića, a kome – Đuri – svakako treba odati visoko priznanje, ne samo zbog opšteg umetničkog dojma, što bi rekli ocenjivači umetnika-klizača na ledu, već i zbog ovakvih konkretnih bisera kakva je rečenica: „Imao je upaljene desni, modre, neprijatne kao loše vesti“, rečenice koja, možemo u to biti uvereni, ni u rumunskom originalu ne može zvučati tako efektno kao u srpskom prevodu ili, možda, bolje reći: prepevu.
Filip Florijan (1968), novinar i pisac, autor četiri romana, pred srpske čitaoce stiže s delom Kraljevi dani. Centralna figura ove pripovesti, u kojoj nema dijaloga, već sve teče u gdekad kolosalnim rečenicama kojima se ne nazire kraja, u kojoj sve liči na nabrajanje – ali nabrajanje čega, sekundi ljudskih života, načinjenih koraka, pređenih metara – nemački je zubar Jozef Štraus, koji voljom – što Božjom, što blagonaklonog mu klijenta, Njegovog veličanstva Karola I – stiže u Rumuniju, ne da bi postao veći Rumun od Rumuna, ali nipošto ne i zato da bude manje čovek od ljudi koji ga okružuju u njegovoj novoj sredini.
U tom, novom-starom svetu, u kojem se, možda, može čeznuti samo za njim samim, a ne i za onim starim svetom koji smo ostavili za sobom – Jozef Štraus ima dragocenog saputnika u mačku Zigfridu, a ljubavni usud će ga, u tom evropskom kolopletu, uputiti na Srpkinju Elenu Duković, koja će mu, osim nežnosti i topline, podariti i sina…
Zaplet ovog romana, koji se zapliće od samog početka pa zato ni do kraja ne stigne baš sasvim da se rasplete, što čitaocu uopšte ne smeta – počinje ili završava se onda kad duh nasilja, a potom i jedan pogrešno protumačeni čin, primoraju naizgled flegmatičnog i samosvesnog Štrausa da stvar uzme u svoje ruke kako bi silu i nepravdu oterao iz svog života.