19. april 2020 – Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom finansija objavila je juče treći set odgovora na najčešća pitanja koja su privrednici upućivali kako bi se razjasnile nedoumice oko primene Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru. Na spisku je 36 najčešći pitanja i odgovora i objašnjenja nadležnih.
Odgovor na jedno od češće postavljanih pitanja, da li je moguće isplatiti minimalac zaposlenom koji ima potpisan ugovor o delu je negativan; pravo na direktna davanja ostvaruje se samo za zaposlene sa zaključenim ugovorom o radu.
U slučaju da preduzetnik istovremeno ima status zaposlenog ili penzionera, takođe nema pravo na direktna davanja, kaže se u odgovoru na pitanje da li na pomoć države mogu da računaju preduzetnici koji imaju preduzetničke radnje iz radnog odnosa i penzioner kao vlasnik radnje, a u pitanju je samooporezivanje.
Zatim, ako je vlasnik preduzetničke radnje prijavljene za isplatu ličnog dohotka i na mesečnom nivou popunjava prijavu za porez na ličnu zaradu samo za sebe jer nema nijednog zaposlenog, a s druge strane je i u radnom odnosu u preduzeću, pravo na pomoć države nema jer preduzetnici ne mogu da ostvare pravo na direktna davanja ukoliko imaju status zaposlenog ili su korisnici penzije.
Poslodavci koji su isplatili zarade za mart pre donošenja Uredbe, mogu se opredeliti za odlaganje poreza i doprinosa za zarade za april, maj i jun mesec jer se mere primenjuju za period od tri meseca. Ovako glasi odgovor na pitanje da li će se u kvotu od 10 odsto zaposlenih, na dan 31. oktobra 2020. uračunavati i broj zaposlenih kojima je do tog datuma istekao ugovor o radu na određeno vreme.
U slučaju da paušalac ima radnju sa jednim zaposlenim radnikom, a na pitanje da li tada oboje dobijaju pomoć od tri minimalne zarade, nadležni odgovaraju potvrdno, osim ukoliko je preduzetnik negde zaposlen ili ima status korisnika penzije, kako je navedeno u jednom od ranijih odgovora. U tom slučaju, pravo na direktna davanja ostvaruje se samo za zaposlenog.
Nadležni podsećaju na to da onaj ko sada otvori firmu nema pravo na novčanu pomoć, već to pravo imaju samo privredna društva koja su osnovana pre 15. marta ove godine. A kada je reč o nenamenskom trošenju sredstava koja su uplaćena na račun, navodi se da je u pitanju prekršaj za koji poslodavac može biti kažnjen u visini od 30 do 70 odsto primljenih sredstava, a ne manje od 500.000 za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnike, a ukoliko se dobijeni novac ne isplati zaposlenima, obaveza poslodavca je da pare vrati u budžet Srbije.
Sve odgovore na postavljena pitanja u vezi sa primenom Uredbe možete da pogledate OVDE