Site icon podunavlje.info

COVID-19 i dijabetes – saveti za dijabetičare

SMEDEREVO, 24. april 2020 – Dijabetes je među najčešće pominjanim rizičnim stanjima kada je u pitanju oboljevanje od virusa COVID-19. Zbog toga smo za  savete, o tome kako da se u ovim okolnostima ponašaju i zaštite dijabetičari, zamolili dr Draganu Stojčić, endokrinologa.

Osobe koje imaju dijabetes nemaju veću verovatnoću da dobiju COVID-19 nego opšta populacija. Međutim, COVID-19 može izazvati teže simptome i komplikacije kodnekihosoba obolelih sa dijabetesom. Osobe koje nemaju komplikacije, i čiji je šećer u krvi dobro regulisan, nemaju veći rizik od razvoja težih oblika COVID-19 od opšte populacije.

Dobro regulisan dijabetes znači da su vrednosti šećera u krvi i HbA1c u individualnim ciljnim vrednostima, koje je odredio lekar. Prema važećem Nacionalnom vodiču za lečenje dijabetesa, to su:

Zato je važno u periodu vladajuće pandemije redovno i često kontrolisati šećer u krvi i voditi računa o ishrani.

  dr Dragana Stojčić

Pored osnovnih mera, a to su često pranje ruku sapunom i vodom, u trajanju od najmanje 20 sekundi, ili korišćenje sredstva za dezinfekciju na bazi 70% alkohola, izbegavanje bliskog kontakt sa osobama koje imaju povišenu temperaturu, kijaju ili kašlju, izbegavanje pozdravljanja rukovanjem ili ljubljenjem, a sa sagovornicima održavanje razdaljine od najmanje jednog metra, često provetravanje prostorije u kojima se boravi – izbegavanje okupljanja sa većim brojem ljudi u zatvorenom prostoru i ne uzimanje antibiotike na svoju ruku.

Osobe sa dijabetesom, pored adekvatnih lekova, trebalo bi u slučaju loše kontrole glikemije, niskih ili visokih šećera u krvi, da imaju trake za merenje glukoze u krvi, tračice za merenje šećera i ketona u urinu. Takođe potrebno je imati i med, džem, zaslađen sok ili druge oblike prostih šećera u slučaju niskih vrednosti šećera u krvi.

Pacijenti bi trebalo da paze i na znakove upozorenja za hitne slučajeve, kao što su otežano disanje ili nedostatak daha, uporni bol ili pritisak u grudima, konfuzija, pojave plavih usana ili lica. Treba da se pridržavaju saveta lekara u vezi sa primenom lekova, da ostanue hidrirani i pri ruci imajtu nezaslađena pića i da hranu uzimaju u manjim porcijama.

U slučaju bolesti u osoba sa dijabetesom, savetuje se postupanje prema navedenim smernicama, čak i u slučaju zadovoljavajućih vrednosti nivoa glukoze u krvi. To znači da treba nastaviti sa uobičajenom terapijom za dijabetes. Nikada ne obustavljati terapiju insulinom. Proveravati nivo glukoze u krvi na svaka 2-3 sata. Konzumirati dodatnu tečnost, bez kalorija, i nastaviti sa redovnim obrocima. Treba da unose dosta tečnosti – 120 do 180 mililtara na svakih 30 minuta u cilju prevencije dehidratacije, proveravati svakodnevno telesnu težinu. Smanjenje telesne težine uprkos redovnoj regularno ishrani može ukazati na prisustvo hiperglikemije. Takođe proveravati nivo telesne temperature ujutru i uveče. Povišene vrednosti mogu biti znak infekcije.

Osobe sa dijabetesom treba da potraže pomoć lekara u slučaju hiperglikemije duže od 24 časa, postojanja simptoma koji ukazuju na razvoj dijabetesne ketoacidoze. Treba se, dakle, javiti prvo izabranom lekaru u slučaju da je nivo glukoze u krvi iznad 15 mmol/l, prisustva ketona u urinu i pojačanog žeđanja.

Hitnoj pomoći se treba javiti u slučajevima da je došlo do povraćanja, kontinuiranog povraćanja bez mogućnosti unosa hrane i pića duže od 6 sati, jer to može dovesti do teškog stepena dehidratacije Takođe i u slučaju ubrzanog disanja sa zadahom na aceton, bola u trbuhu i poremećaja svesti.

Exit mobile version