SMEDEREVO, 4. maj 2020 – Evropska mreža centara za samostalni život obeležava ovog 5. maja sedmi po redu Evropski dan samostalnog života. Ovogodišnja tema je SLOBODA o kojoj se tokom pandemije izazvane virusom COVID -19 mnogo govori.
Osobe sa invaliditetom uglavnom čitav svoj život provode zatvoreni u svojim kućama ili u ustanovama i zbog fizičkih barijera i zbog predrasuda kojima su izloženi. Upravo zbog nepristupačnog prostora, prevoza i objekata različitih namena, osobama sa telesnim invaliditetom uskraćena je sloboda kretanja, pa život provode izolovani. Usled pandemije i mera koje su mnoge države preduzele u cilju sprečavanja širenja virusa, odjednom su ogroman broj ljudi našao u sličnoj situaciji u kakvoj se osobe sa invaliditetom nalaze godinama i decenijama. Upravo zbog toga je tema SLOBODA izabrana za glavnu temu ovogodišnjeg obeležavanja Evropskog dana samostalnog života.
Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Smedereva je ovaj dan obeležavo uličnim akcijama, ali kako sada to nije bezbedno niti je dozvoljeno, obeležen je na taj način što su članovi zapisivali svoje misli o tome šta njima znači sloboda.
Sa vama delimo neke od njih koji pokazuju šta SLOBODA i SAMOSTALNOST znače osobama sa invaliditetom.
„Za mene su sloboda i samostalnost povezani jer znače bolji život. Kada si slobodan i kada u životu možeš da uradiš sve što poželiš, onda si srećan.“ – Zorica Ivanović
„Samostalnost je kada mogu sam da brinem o svom životu i načinu na koji ću ga proživeti, a sloboda da ne postoje prepreke na tom mom putu kojim želim da živim.“ – Zoran Petković
„Samostalno donošenje odluka i snošenje posledica za donete odluke.“ – Ksenija Vijatović
„Samostalnost i sloboda su život bez prepreka – kada možete slobodno da se krećete, radite, družite, školujete, takmičite, kupujete, odlučujete i ravnopravno učestvujete u svim oblastima života.“ – Nenad Mitrović
„Samostalnost je kada čovek može nezavisno da donese i sprovede odluke o svom životu.“ – Miloš Pržić
„Samostalnost i slobodu povezujem sa personalnom asistencijom, a to znači prihvatanje socijalnog pristupa invalidnosti. To mi omogućava da živim u svom stanu, sa svojom porodicom, mogu da planiram svoje vreme, da donosim odluke po svojoj volji i preuzimam odgovornost. Takođe, mogu da budem aktivan u invalidskom pokretu, da se družim, izlazim i živim što normalnije i slobodnije bez obzira na invalidnost.“ – Predrag Nikolić
„Kada si slobodan i samostalan znači da možeš da odlučuješ o svom životu, da napreduješ kako bi sebi obezbedio uslove za bolji život. Važno je da mi, osobe sa invaliditetom, mislimo svojom glavom i da budemo nezavisni kada donosimo odluke i da imamo mogućnost da sami rešavamo probleme, da radimo šta želimo i da odgovaramo za sve što činimo ili ne činimo. Samo tako ćemo se osećati dobro u svojoj koži, hrabro, imaćemo samopouzdanje.“ – Vlado Dodić
„Za mene samostalnost podrazumeva da mogu da brinem o sebi, da imam slobodu da sama donosim odluke i da budem finansijski nezavisna kako bih život prilagodila svojim potrebama i željama.“ – Lenče Lazić
„Za mene je sloboda život bez predrasuda i prepreka. Želim da osnujem svoju porodicu, da radim i imam finansijske prihode koji će mi omogućiti život bez previše briga, želim da sve svoje probleme rešavam sam, da imam prijatelje koji će mi pomoći ako negde zastanem. Sloboda je za mene smisao života.“ – Milan Dejanović
„Pričaju da je na dan kada sam se rodio bilo mnogo snega i da su smetovi bili veliki, što je otežavalo uslove za život i rad. Kao da su ti smetovi nagovestili tek rođenom detetu da mu život neće biti lak. Mala sredina, nedostatak informacija I brojne predrasude postavili su mnoga pitanja I izazove, a linija između snalaženja I nesnalaženja bila je tanka. Tokom školovanja dobio sam odgovore na mnoga pitanja, ali i maštao o budućem životu. Kao mlad zamišljao sam da ću imati dobru zaradu, stan, porodicu, da ću moći samostalno da donosim odluke, da putujem I budem koristan I uvažen član zajednice. To je za mene bila samostalnost. Kako su svi ljudi različiti sa samo njima svojstvenim karakteristikama, smatrao sam da ljudi, pa tako I osobe sa invaliditetom, znaju najbolje šta je za njih najbolje, a da institucije I okruženje u kojem žive treba u tome da im pomognu. To je za mene bila samostalnost. Svaki položeni ispit na fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu jačao je moje samopouzdanje i bio korak ka samostalnosti. Rad za više redakcija je takođe bio korak u osvajanju samostalnosti. Aktivnost u lokalnoj zajednici I humanitarnim organizacijama predstavljali su još jedan korak do samostalnosti. Međutim, kao da su me smetovi koji su bili na dan mog rođenja pratili kroz ceo život, jer sam nailazio na različite barijere koje sam rešavao sa manje ili više uspeha.” – Slobodan Stanković