Izvor: Udruženje profesionalnih lađara Srbije, 6. jul 2020 – Kontrolu rečnog saobraćaja u Republici Srbiji trebalo bi da vrše Inspekcija plovidbe u saradnji sa lučkim kapetanijama. U teoriji je to bilo dobro osmišljeno ali je praksa potpuno drugačija, tvrde iz Udruženja profesionalnih lađara Srbije.
U Republici Srbiji postoje samo tri kapetanije koje zvanično rade od 00-24h 365 dana u godini i koje za to vreme rade na terenu i vrše kontrolu brodova i isprava. To ne bi bilo tako loše da u njima ima dovoljno zaposlenih radnika.
Krenimo od Prahova. Trenutno imaju samo tri zaposlena čoveka koji u isto vreme rade i u Kapetaniji Kladovo. To znači da ti ljudi rade 8 sati dnevno 365 dana u godini i još svrate do Kladova da i tamo odrade posao, što znači da rade više od 2920 sati godišnje što je u potpunosti u suprotnosti sa zakonom.
Kapetanija Veliko Gradište je druga kapetanija koja ima 24-časovno dežurstvo i jedina ima barem približno dovoljno zaposlenih iako im fali barem dva zaposlena da bi službu obavljali normalno.
Poslednja je kapetanija Bezdan koja ima samo 2 (dva) zaposlena i oni nisu u mogućnosti da vrše 24-časovno dežurstvo iako su u obavezi.
Šta to donosi Republici Srbiji?
Donosi loš imidž, probleme sa zaposlenim lađarima i nelojalnu konkurenciju na svim nivoima. Niko ne vrši adekvatnu kontrolu brodova koji ulaze u Republiku Srbiju. Neretki su slučajevi zloupotrebe od strane brodovlasnika, posebno inostranih kompanija, koji često imaju običaj da kažu da se do Mohača mora voditi računa a posle se može raditi šta se hoće.
Kada brod ulazi u Šengensku zonu EU (granični prelaz Mohač) obavezno se na brodu pregleda Brodsko svedočanstvo, ovlašćenja članova posade i model plovidbe koju brod koristi. Te tri stvari su dovoljne da se izbegnu negativne posledice koje mogu da izazovu premor posade, neosposobljenost posade i neispravnost broda ili uređaja na njemu. U slučaju brodova čije je sedište u EU ili Švajcarskoj, Srpskim i svim ne EU članovima posade se traži i radna viza ili ugovor o radu.
U svim ostalim podunavskim zemljama se pri kontroli broda na ulazu ili izlazu, kao i rutinskim kontrolama, pregleda brodsko svedočanstvo i ima li dovoljno posade i sa validnim ovlašćenjima za određeni deo plovidbe.
Naglasili bismo da je najveći problem adekvatne kontrole nedostatak ljudi u kapetanijama i u inspekciji plovidbe kao i u slaboj komunikaciji između službi, pa tako, po nekom novom pravilu, po dolasku broda na granični prelaz dostavljamo, pored raporta i spiska posade i šemu tankova i izvod provijanta graničnoj policiji i lučkoj kapetaniji!?(LK Bezdan) što nikada ni u jednoj zemlji nije bilo.
Takođe se postavlja pitanje graničnoj policiji po kom osnovu ta služba (granična policija)vrši kontrolno merenje goriva na brodu i da li su stručni za to? To je po zakonu, isključivo pravo i obaveza carine, a ne policije i kapetanije. Na to pitanje službenici granične policije na terenu nisu znali da nam odgovore. Postavlja se pitanje da li graničari popisuju gorivo u kamionima na graničnim prelazima i da li uzimaju stanje kerozina u avionima prilikom sletanja?
Poprilično apsurdno ali, na žalost, realno i događa se svakodnevno.
Sledeće što bi valjalo spomenuti je broj zaposlenih ljudi u nadležnim inspekcijama. Sa trenutnim brojem ljudi i sa opremom kojom raspolažu inspektori stvarno vrše nadljudski posao. Nemaju adekvatne čamce, nemaju terenska vozila, uniforma im nije najreprezentnija. Naše zapažanje je da pojedine poljske službe i ribolovačka društva imaju kvalitetniju i napredniju opremu od naših inspektora plovidbe. Inspekcija se trudi da odgovori na naše zahteve i primedbe ali im je potrebna znatno veća pomoć države u ljudstvu i opremi da bi se videli ozbiljniji rezultati.
Zaključićemo samo sa zapažanjem da je svaka inspekcijska služba samoodrživa. Uz obećani VTS centar (centar za nadzor plovidbe) i propisivanjem adekvatnih mera poslodavcima i brodovlasnicima uz adekvatnu komunikaciju sa inspekcijom rada i ostalih vezanih službi, Srbija bi za izuzetno kratko vreme povratila kredibilitet ozbiljne države koji je uživala među podunavskim zemljama pre samo 30 godina.
Nadamo se da će nadležne službe shvatiti našu dobronamernu primedbu na dosadašnju praksu i da će se konačno odraditi neophodne reforme kako bi se zaštitili interesi države i kako bi postupali u skladu sa Zakonom koji smo sami, kao država, doneli.
Upravni odbor UPLS
Foto: N. Pavlović