BEOGRAD/SMEDEREVO, 8. septembar 2020 – Agencija za zaštitu životne sredine objavila je, sada – u septembru, izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji u 2019. godini. Pošto su u pitanju zvanični podaci, relevantne državne ustanove u čijoj je to nadležnosti, više ne može da bude reči o tome da „tamo neki bukači dižu bespotrebnu galamu“; Smederevo je svrstano u grupu gradova u kojima je vazduh treće kategorije. Po važećoj klasifikaciji to znači, u dve reči, prekomerno zagađen. U tri reči – opasan po zdravlje.
Smederevo je, dakle, u trećoj kategoriji kvaliteta vazduha, zajedno sa Borom, Valjevom, Užicem, Pančevom, Beogradom, Nišom, Novi Sadom i Kosjerićem. Tokom prošle godine u Smederevu su, tako stoji u izveštaju Agencije, 121 dan zabeležene veće koncentracije štetnih materija u vazduhu nego što je dozvoljeno. Dakle, u proseku svakog trećeg dana u godini ovde nije bilo preporučljivo disanje!
Smederevo u poslednje dve godine, otkako se urednije beleže podaci za ovaj grad, nije ni izlazilo iz ljubičaste zone – prekomernog zagađenja.
Zanimljivo je i to da su ovi podaci, ti o 121 dan prekomernog zagađenja, zabeleženi na mernom mestu Carina, dakle na onom sa koga, osim onih najbenignijih, nema drugih podataka na zvaničnom sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. O koncentraciji štetnih čestica mogu se dobiti samo po zahtevu. Carina je, sudeći po rezultatima, čak zagađenija od onoga što očitava stanica u centru Smedereva, sa koje su prošle zime stizale one abnormalne brojke o koncentraciji štetnih materija u vazduhu.
Teza o saobraćaju kao glavnom uzročniku zagađenja, pa i o kotlarnicama, koja se mogla čuti od smederevskih zvaničnika, teško da pije vodu. Niti na Carini ima toliko saobraćaja kao u centru, niti toliko kotlarnica koje bi mogle da utiču na kvalitet vazduha. Jedino ostaju individualna ložišta. To možda može da prođe zimi, ali treba ispitati ko to na Carini leti loži i smestiti ga u odgovarajuću ustanovu. U avgustu su tokom 8 dana zabeležena prekoračenja, da ne govorimo o aprilu, usred policijskog časa, kada na ulicama nije bilo vozila, napolju je bilo 20 i nešto stepeni, a brojke su otišle u nebesa.
Gori su, kako se možete videti na ovom grafikonu, samo Novi Beograd i Valjevo.
Obiman dokument Agencije za zaštitu životne sredine, na nekih sedamdesetak strana, pun brojki, tabela i grafikona, čak 63 puta pominje Smederevo u različitim vidovima prekomernog zagađenja. Dominantno je ono usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5. Srednja godišnja granična vrednost i za jedne i za druge je, kako je rečeno, 121 dan u godini prekoračena na mernom mestu Carina, a na mernom mestu Centar je tek nešto malo bolje.
Treba li podsećati da je u brojnim studijama uticaja pokazana veza između srednje godišnje vrednosti PM10 i zdravstvenih efekata na gradsko stanovništvo, jer ove čestice prodiru direktno u pluća, gde izazivaju upalne procese i pogoršavanje zdravstvenog stanja, pogotovo kod lјudi sa srčanim i plućnim bolestima.
I nešto novo: azot dioksid. Do sada su, pored famoznih čestica PM10 i PM2,5, najčešće kao opasni navođeni sumpor dioksid, ugljen dioksid i ugljen monoksid. Azot dioksida, na jednoj tabeli iz izveštaja Agencije, u Smederevu ima na godišnjem nivou bezmalo dvostruko više od maksimalno dozvoljene vrednosti. I tako 140 dana u godini! A taj azot dioksid, za one koji ne znaju, vezuje se za hemoglobin, pri čemu se stvara oksiazohemoglobin, koji onemogućava osnovnu funkciju hemoglobina – prenos kiseonika.
Jedinjenja azota se danas ubrajaju u grupu vodećih karcinogena pluća, želuca i mokraćne bešike. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, prosečna godišnja koncentracija azotnih oksida ne bi trebalo da prelazi 30 μg/m3, a u Smederevu je ta brojka blizu 80!
Ima toga još, ali i ovo je, valjda, dovoljno da oni koji u Smederevu odlučuju stave prst na čelo. I oni sami, ali i njihova deca, i njihovi roditelji, dišu isti vazduh kao i svi ostali Smederevci. Uostalom, ako ih ne mrzi, neka pogledaju izveštaj na ovom linku, ako laže koza ne laže rog.