3. novembar 2020 – RTS, javni servis kako ga vikaju, objavio je jutros da je 3. novembar Svetski dan čistog vazduha, ne navodeći odakle im to. Mi, mali hrčci, koji se lečke, isključivo amaterski, bavimo ovom problematikom, šta, kako, ponekad i zašto dišemo to što dišemo, ne budimo lenji, proverismo navedenu „činjenicu“. Elem, ovaj datum, treći u novembru, nigde se kao takav, kao Svetski dan čistog vazduha, ne pominje. Nema ga ni na spisku raznih međunarodnih dana koje su ustanovile Ujedinjene nacije, čak ni na Vikipediji, koja je najćešći izvor „znanja“ ovih dana. Ako vas baš zanima, 3. novembar je čuven, osim što se na današnji dan, po novom kalendaru, rodio Karađorđe, još po tome što je Svetski dan sendviča, Dan meduza, Dan slatkiša, čak i klišea, ali i Svetski dan domaćica. Da li je neka „domaćica“, da se iste ne uvrede – pod znacima navoda, trenutno na poslovima i radnim zadacima novinarke, videla da je pre dve godine srpsko Ministarstvo za zaštitu životne sredine objavilo na ovaj dan, 3. novembar, da je baš to Svetski dan čistog vazduha? Vrlo moguće, Internet je čudo. Uzgred, Svetski dan čistog vazduha je 8. oktobar, tako ga je ustanovila Svetska zdravstvena organizacija, ali ko da se bavi tim „sitnicama“, da malo brkne po rečenom Internetu. Uostalom, kome da verujete Guglu ili Ministarstvu, kad su onomad iz Ministarstva lepo rekli…
Šala na stranu, da nam treba takav dan, makar i ne bio svetski, nije sporno. I to ne jedan. Otkad je počelo grejanje, uz „tradicionalne“ izvore zagađenja – industriju i saobraćaj, u Srbiji se vrlo teško diše. Internet je i ovde izvor podataka, s tim što u ovom slučaju poštujemo i koristimo i strane i domaće, pa je tako, i po podacima Agencije za zaštitu životne sredine, već u nekoliko navrata poslednjih dana vrag odneo šalu, ne samo u Beogradu, koji se na listi svetskih prestonica vrlo visoko kotira, nego i u tzv. provinciji. U Balkanskoj ulici u Smederevu prekjuče je registrovano zagađenje koje je u datom momentu prevazišlo Čengdu ili Hangdžou, najazagađenije gradove Kine, koji se uzimaju kao etalon za zagađenje. Iz Agencije za zaštitu životne sredine odgovaraju da „mož’ da bidne al’ ne mora da znači“, da su senzori izuzetno osetljivi, da je moguće da je zagađenje lokalno, da je samo u pitanju to da nečiji dimnjak purnja, jer lože ko zna šta, a da to senzori registruju. Ali i u blizini tih senzora neko živi, rekosmo u pola glasa.
Zvanični podaci, kakvi su da su, recimo oni koje objavljuje Institut Batut, alarmnantni su. Najčešća oboljenja prouzrokovana štetnim dejstvom zagađenja vazduha su astma, hroničan bronhitis, kancerogena oboljenja disajnih organa i dijabetes. Posebno štetno dejstvo zagađenje vazduha ima na osobe osetljivijeg zdravlja, decu, trudnice, hronične bolesnike i starije osobe. Za razliku od nekih ranijih izveštaja, u ovom nema podataka o broju smrti koje su prouzrokovane zagađenjem vazduha, ali zar to iko treba da nam kaže?
Foto/ilustracija, naslovna: pixabay.com